МИР МОЈЕ ДУШЕ – КОЗИЋ САША

Само желим тишину и мир своје душе. Желим да се духовно смирим, да све сведем на трен — само један тренутак светлости Божије, да падне на мене. Да сва учења мога бића, ма каква била, препустим Творцу — успомене на Исуса и његово учење, које несвесно битишу у мени.

Само тај један тренутак, или његов трен, довољан је да добијем искру Божију, коју тражим цео свој живот.

Сва учења и сва добра која сам преузео од самог себе, представљам драгом Богу као врховну истину свога живота. Желим да моје представљање Божијем путу буде релевантна — моја права истина. Истина мога бића. Истина малог човека, жељног мира, молитве и тишине.

Путујем путевима небеским, Божијим путевима.Трудим се да не изневерим све који су на небеској стражи,вечно заглављени у светим временима,препуним догађаја створених да трају вековима.

Читам познате молитве, тихо разговарам са Богом.Тражим спас — али не за себе — већ помиловање.

Милост за све који живе живот Божији,који своју срећу виде у Богу.Надам се, и верујем у Божију правду.

МЕЂУТИМ, – Далибор Шкорић

Један Американац је рекао
да је једина реалност у овом животу
бол.

Није то његово,
било би превише,
него је негде чуо,
од старих Грка,
или старих Немаца,
оних са високим крагнама
и зулуфима.

Кад сам га питао зашто,каже:
„Try to argue it away. Good luck.”
И смеје се,
будала.

Међутим,

то испада да је тачно,
јер ако и променим став,
ослободивши се културних конструката
и уложим сав свој напор
да укажем на илузорност доживљаја
и релативност те идеје, као и сваке друге,
бол зуба неће престати.

Међутим,

једном ће ипак престати,
на овај или онај начин,
сам или уз интервенцију споља,
а на статус једине стварности
не може да претендује оно
што зависи од било чега,
а нарочито од времена.

Такође,

ако будем пун позитивне енергије
и изаберем други угао гледања,
призвавши у помоћ све Старе Грке
и Немце с крагнама и зулуфима,
и додам Конфучија приде,
и ако ми они кажу
сваки своју најдубљу мудрост,
ти због тога нећеш васкрснути
и вратити се.

То је тачно,
апсолутно
и дефинитивно.

Рекао сам:
„апсолутно и дефинитивно“.
А рекао сам и:
„због тога“.

Међутим,

R O S A

Ko bisernu rosu duša tugu prosu
pa natopi čežnjom čase i minute
sve pijane noći i ciganku bosu
što mi kano vila sedeše na skute

Proliće se tada gorki život ceo
sve životne nade natopljene bolom
i svaka će ljubav uzeti svoj deo
prosuće se duša za kafanskim stolom

Tad prhnuće suza emotivna,gola
prostrujaće nebom,pokidaće stege
i grešna će duša sva prepuna bola
urezati suncu neke nove pege

Kada duša krene do božanske dvore
i dok telo moje sa zemljom se stapa
sve biserne rose i turobne zore
ranjene će duše bolom da natapa.

autor
Jovica N. Đorđević
19.04.2025g.

NAJKRAĆA PESMA O ISUSU HRISTU – Darko Rašeta

               slika – Darko Rašeta

Niko nije zagrlio čovečanstvo tako,

kao Hristos na Golgoti klinovima jako.

~ Darko Rašeta

ЛАВИРИНТИ ВРЕМЕНА – КОЗИЋ САША

Узбурканог мишљења , бежим у заборав времена , у тренутку пада звезде падалице у океан мудрости.

Несвестан преосталог времена покушавам да изгубим стварност мога постојања –достојног мудрих одлука свих мислилаца и чувара кључева универзума , жељних правде богова ватре.

Зато бежим испред времена, тражим мир настао у смирају величанственог умирања и цветања

Тиског цвета , вечите битке рођења универзума – саме праведности поретка овог дела свемира.

Створеног да збуни неозбиљне трагаче среће , који су заглављени са својим “ја”у лавиринтима времена помешани са судбином древних носилаца модерне цивилизације,изумрлих витезова

ГРЛИЋУ ТЕ-Здравка Пап

Грлићу те срећо
Рукама и срцем
И увек ћу бити твоја
И носити бригу за обоје

Грлићу те и кад маштам
Док се не напијем среће
И полудим у теби и мени
И узмем те само за себе

Грлићу те и љубити душом
И нећу те оставити самог
И сама ћу себе променити
И тражити да ме заборавиш

Грлићу те и кад плачем
И кад суза броји дане
И кад сама себи смета
Срцем што је изабрала…

КЛЕТВА – Милосав Ђукић Ђука


Милосав Ђукић Ђука

КЛЕТВА

Сви смо ми у крви рођени.
а ви, ви ћете у крви нестати.
Не спавајте мирно,
чека вас пакао и страшни суд.

Рушилачке се руке ваше,
рушилачка је душа ваша,
а ви не умете да се стидите.

Наш Свети Никола и Свети Илија,
неће вашег милосрдног анђела
нит видети нити погледати.

Настави са читањем “КЛЕТВА – Милосав Ђукић Ђука”

СРБИЈО МОЈА – Дејан Петровић Кенац


Дејан Петровић Кенац

СРБИЈО МОЈА

Сузе си своје вешто крила
Патњу која те дуго прати,
Слободу своју крвљу натопила
Стазама правде храбро корачала.

Сабљама ти секли ластаре младе
У окове ти гране стављаше моћни,
Пуцаше у тебе они што те мрзе
Отимаше, делише те људи злобни.

Кроз тебе сви су постали своји
Сви имаше више право на то,
Само су теби нокте кидали
Док си бранила међу и дом.

Моћници ти исчупаше срце из груди
Да те усмрте, да не постојиш,
Ал’ оста од Бога вена у спони
Ти данас живиш, поносна стојиш .

Настави са читањем “СРБИЈО МОЈА – Дејан Петровић Кенац”

S VEROM U SRCU, S VEROM U BOGA – Nenad Živković SkySeeker

Postavio ljuba-trebotin. Pročitano: 846
S VEROM U SRCU, S VEROM U BOGA – Pesma nedelje jul 2007 – N. Živković 2007-07-19 18:26:22

S VEROM U SRCU, S VEROM U BOGA

Reci, Oče, šta se skriva iza
Onog svetla što me tako mami
Smem li da ga pogledam izbliza
Moćno sunce zanavek izgreva
Da prkosi svekolikoj tami
Ta mi tama telo sagoreva
Znam da ljubav čini Tvoje niti
Na razboju Tvoga večnog tkanja
Al’ za mene da l’ je može biti
Pa da spoznam razlog postojanja!

Evo ovde, pred delima Tvojim
Želim da se povinujem smerno
Nemam noge, ne mogu da stojim
Al’ me pusti da zavolim malo
Da mi telo bolno i čemerno
Ne bi dublje u ambise palo
Podari mi tople usne žene
Jednu Veru da zagrlim nežno
Da doživim sve topline njene
Neka bude što je neizbežno!

Настави са читањем “S VEROM U SRCU, S VEROM U BOGA – Nenad Živković SkySeeker”

ОЖИЉЦИ – Љиљана Тамбурић


Љиљана Тамбурић

ОЖИЉЦИ

Црне су њихове птице орале облаке беле
И плаво небо звуком цепале на два дела
Од страха, све су лале, тога пролећа свеле
И мртва остаху тада многа млађана тела.

Деца стављаху шаке на мале уши своје
Сузе крупније беху од цвета хризантеме
И птице међу лишћем престале су да поје
Молитвама су жене кратиле страхотно време.

Над Србијом се Луцифер борио с Анђелом Белим
Његова војска беше сва од ватре и гвожђа
У неједнакој борби ни ваздух не оста целим
Падаху камене кише ко зрна сувога грожђа.

Настави са читањем “ОЖИЉЦИ – Љиљана Тамбурић”