Реци ми кнеже Лазаре – Дејан Петровић


Реци ми кнеже Лазаре

Кажи ми сада свети Лазаре .
Где живи мртва душа поробљена,
Јел на Косову равном
Где Божури цветају из корова
Тамо где мајка без суза оплака синове.
Где заклетва оста главом плаћена,
Где сестра тражи брата, жена мужа
Тамо где мртвима гаврани очи ваде
И шакали кости по пољу носе.

Реци ми Кнеже где душа српска спава.
Да ли си на своје скуте јунаке привио са Кошара,
Те орлове младе што живот један за другог дадоше
Бранећи земљу, веру и цркве наше.
Реци ми јел правда оста слепа код здравих
Да ли се наш душман својим јунаштвом хвали.
А клетва црвена ко Божур стиже
И нема суза код Срба бистрих,
Очи црвене крваре од бола
Проклињу истином џелата свога.

Настави са читањем “Реци ми кнеже Лазаре – Дејан Петровић”

Visits: 444
Today: 4
Total: 1634967

ЉУБАВ И ВИНО 2021 – ДВЕ ПЕСМЕ О ВИНУ

 

ОД ВИНА СЛАЂА 

Опијен лепотом која телом струји
Док твој поглед тече ми кроз вене
Косе су ти густе ко грозд окићени
Анђеоским гласом опијаш ти мене.

Видех како сунце љуби тамјанику
Тек изниклу, младу, набујалу, нежну
Пожелех да будем чокот обасјан од сунца
А ти моја тамјаника мирисна и слатка.

Мрсих листаре младе у твојој коси
Убрах најлепши грозд младог винограда
Жудећи за опојним мирисом као да је лек,
Из чаше у коју се улила тамјаника.

Ноћас сам попио вино што једном се пије
Са усана жене а жена није,
ја стари пијанац
Што кафаном влада, изгубих жеђ
Због жене која је од вина слађа.

© Дејан Петровић Кенац

 

ЦРВЕНО И БЕЛО

Виноградари славе
годину родну,
родило грожће црвено и бело.
Спремају подруме своје,
најсрећније наше село.

Да се точи да се пије,
весеља да се праве,
да се наздрави домаћину,
за срећу и добро здравље.

 Из бурета вино тече
и црвену реку прави.
Бело и розе,
 на обали род славе.

© Даница Рајковић

На овогодишњи конкурс ЉУБАВ И ВИНО 2021 приспеле су и ове две песме (додуше на други мејл, односно смс-ом на мој телефон) и тако сам ја направио пропуст и нисам их уврстио у конкуренцију за награде.

Настави са читањем “ЉУБАВ И ВИНО 2021 – ДВЕ ПЕСМЕ О ВИНУ”

Visits: 507
Today: 1
Total: 1634967

ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ – Дејан Петровић Кенац

Дејан Петровић Кенац, рођен 23. 07. 1973. године у Крушевцу. Завршио је Машинско – електротехничку школу у Крушевцу. Ожењен је и отац двоје деце. Са породицом живи у селу Вучак недалеко од Крушевца. Поезију пише од средњошколских дана. ”Дечак у души” је прва збирка љубавних песама коју је написао као поклон својој породици која му је вечна инспирација. Управо та вечна инспирација тера га да настави са својим писањем које му доноси бројне награде у Ћуприји, Лесковцу, Мркоњић граду за најлепшу љубавну песму. Његове песме су објављене у зборницима ”Месопотамија” из Београда, ”Гарави
сокак” из Инђије, ”Путеви културе” из Крушевца итд.. Страст према писању уводи га у удружење песника поезије ”Срб” и од ове године постаје члан савеза књижевника у отаџбини и расејању (С.К.О.Р.) из Новог Сада, као њихов члан, Дејан Петровић наставља своју авантуру.Уживајте!

Настави са читањем “ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ – Дејан Петровић Кенац”

Visits: 178
Today: 0
Total: 1634967

Тишина ноћи – Дејан Петровић Кенац

Тишина ноћи

Слушам тишину уморне ноћи
Која сад тихо над градом бди
Улица празна боде ми очи
Питам се у себи а где си ти.

Међ звездама твој лик тражим
Ове ноћи бесане дуге
Фали ми тај додир снени
И твоје меке,топле руке.

Пусти тротоари уснулог града
Тишина само стрепњом говори
У мени нека чежња се јави,
И питам себе где ли си ти.

И ова ноћ пролази снена
Јутарњи зраци сад таму руше
У души нека самоћа влада
Док срце пита где ли си ти.

Jedna iz nove zbirke za laku noć.

Visits: 283
Today: 0
Total: 1634967

СТРАСТ – Дејан Петровић

СТРАСТ Стишао сам своје страсти Дубоко у себи се роје јаче Волећи тебе забраних оку Да пушта сузу и да плаче. Кроз моје вене твоја крв тече И срце бије кораком твојим Можда ми време тугу донесе Зато ме пусти да те волим. Ти ниси жена већ рајска ружа Мирисно опојна, раскошно лепа, Моја си … Настави са читањем “СТРАСТ – Дејан Петровић”

СТРАСТ

Стишао сам своје страсти
Дубоко у себи се роје јаче
Волећи тебе забраних оку
Да пушта сузу и да плаче.

Кроз моје вене твоја крв тече
И срце бије кораком твојим
Можда ми време тугу донесе
Зато ме пусти да те волим.

Ти ниси жена већ рајска ружа
Мирисно опојна, раскошно лепа,
Моја си пахуља, моја пожуда
Јутарње сунце што срећу пружа.

Нек букте сада недра моја,
Нека се жеље у јаву стопе
Теби поклањам своје песме
Нека те воле када не буде мене.

Visits: 90
Today: 1
Total: 1634967