У раскорску , мог времена и мог простора ,
Који је све мањи и мањи , видим , истину , мога живота
Истину која је саздана од свега доброг и свега лошег .
Живиш , живиш ….па стигнеш до зида , где нема даље , само сећање , и радост .
Рођење , први зуб , корак , реч , полазак у школу , прва љубав ,војска , свадба …. и опет све у круг …..
А ти , пребираш по тренуцима времена ,и сећаш се . И , весеља , жалости .
Ипак некада , овој игри , мора доћи крај , овде , али не и тамо ….