Добродошли!
Милосав Ђукић Ђука
КЛЕТВА
Сви смо ми у крви рођени.
а ви, ви ћете у крви нестати.
Не спавајте мирно,
чека вас пакао и страшни суд.
Рушилачке се руке ваше,
рушилачка је душа ваша,
а ви не умете да се стидите.
Наш Свети Никола и Свети Илија,
неће вашег милосрдног анђела
нит видети нити погледати.
Дејан Петровић Кенац
СРБИЈО МОЈА
Сузе си своје вешто крила
Патњу која те дуго прати,
Слободу своју крвљу натопила
Стазама правде храбро корачала.
Сабљама ти секли ластаре младе
У окове ти гране стављаше моћни,
Пуцаше у тебе они што те мрзе
Отимаше, делише те људи злобни.
Кроз тебе сви су постали своји
Сви имаше више право на то,
Само су теби нокте кидали
Док си бранила међу и дом.
Моћници ти исчупаше срце из груди
Да те усмрте, да не постојиш,
Ал’ оста од Бога вена у спони
Ти данас живиш, поносна стојиш .
Postavio ljuba-trebotin. Pročitano: 846
S VEROM U SRCU, S VEROM U BOGA – Pesma nedelje jul 2007 – N. Živković 2007-07-19 18:26:22
S VEROM U SRCU, S VEROM U BOGA
Reci, Oče, šta se skriva iza
Onog svetla što me tako mami
Smem li da ga pogledam izbliza
Moćno sunce zanavek izgreva
Da prkosi svekolikoj tami
Ta mi tama telo sagoreva
Znam da ljubav čini Tvoje niti
Na razboju Tvoga večnog tkanja
Al’ za mene da l’ je može biti
Pa da spoznam razlog postojanja!
Evo ovde, pred delima Tvojim
Želim da se povinujem smerno
Nemam noge, ne mogu da stojim
Al’ me pusti da zavolim malo
Da mi telo bolno i čemerno
Ne bi dublje u ambise palo
Podari mi tople usne žene
Jednu Veru da zagrlim nežno
Da doživim sve topline njene
Neka bude što je neizbežno!
Настави са читањем “S VEROM U SRCU, S VEROM U BOGA – Nenad Živković SkySeeker”
Љиљана Тамбурић
ОЖИЉЦИ
Црне су њихове птице орале облаке беле
И плаво небо звуком цепале на два дела
Од страха, све су лале, тога пролећа свеле
И мртва остаху тада многа млађана тела.
Деца стављаху шаке на мале уши своје
Сузе крупније беху од цвета хризантеме
И птице међу лишћем престале су да поје
Молитвама су жене кратиле страхотно време.
Над Србијом се Луцифер борио с Анђелом Белим
Његова војска беше сва од ватре и гвожђа
У неједнакој борби ни ваздух не оста целим
Падаху камене кише ко зрна сувога грожђа.
Љубодраг Обрадовић
ТУ СМО
Ту смо да клијамо,
да редове збијамо
и да се не дамо.
Ту смо понос да ширимо,
њиве да риљамо
и да се не предамо.
Ту смо на ветру експлозија,
под громовима бомби,
под муњама неистине.
Ту смо разум да засија,
зора да сване,
неправда да се укине.
Ту смо све да издржимо.
И уједе и налете и бес.
И бомбе и челик и смрт.
Ту смо погледима да их пржимо
за проживљени стрес.
Ту смо да чекамо обрт.
Ту смо, ни бомбе нас избрисати неће.
Наши су корени широки и дубоки.
Наша крв је ову земљу натопила.
Ту смо. У Србији је сад пролеће.
Ништа нам не могу злотвори,
суза их наша све потопила.
Božanske bašte najsvetliji cvet
oblakom doleteo na ovozemaljski svet
na kamenu postanka nikla
sa anđelima Jerusalim rodila.
Milovana večnim svetlom Gospoda
zalivana mirisima tamjana,
procvetala sa tobom cela vaseljena
ljubav iz pupoljaka teče kao voda.
Mirisom pališ svetla ljudske duše
lepotom budiš zoru u srcima,
pesmu tvoju svaka kuća sluša
Hristova besedo iz svetog Jerusalima.
Svećo stradalog Isusa,kruno Vaskrsa,
zvoniš iz rajskih nebesa
čuvana u zagrljaju vatrenih serafima,
ljubiš put zvezde Vitlejema
Hristova ružo iz Jerusalima.