Узбурканог мишљења , бежим у заборав времена , у тренутку пада звезде падалице у океан мудрости.
Несвестан преосталог времена покушавам да изгубим стварност мога постојања –достојног мудрих одлука свих мислилаца и чувара кључева универзума , жељних правде богова ватре.
Зато бежим испред времена, тражим мир настао у смирају величанственог умирања и цветања
Тиског цвета , вечите битке рођења универзума – саме праведности поретка овог дела свемира.
Створеног да збуни неозбиљне трагаче среће , који су заглављени са својим “ја”у лавиринтима времена помешани са судбином древних носилаца модерне цивилизације,изумрлих витезова
(Прочитано: 85 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.292.958 пута)