СТАРИ ХРАСТ-Драган Милошевић

СТАРИ ХРАСТ

Чујеш брате, роде, на ћувику, на хуму
неко нам секиром, опет, стари храст сече.
По ко зна који пут скрнаве нашу шуму
у по бела дана, дрско, док звезда пече

Биће засигурно, неко благо ту има,
ћувик њега скрива а да ми то не знамо.
Зато им храст смета,олошима и псима,
богатство ту траже, не треба им храст само.

Секира им лоша, држаља мора пући
увек тако беше и у стара времена.
Полетеће челик, бежаће својој кући,
опет ко некада, са главом без рамена.

Од наше судбине, биће њихова гора.
Тако одувек беше и тако бити мора.

ПЕРИФЕРИЈЕ ЖИВОТА – КОЗИЋ САША

Све наде су покопане на периферији мога живота Закопане испод јесењих лишћа где ветар носи сећања , а талог среће тоне дубље, у тишини.

Све те пролазне имитације остају заробљене у хладу тренутака , као избледели трагови на залеђеном стаклу.

Радост и нада сада јашу заједно  али њихов галоп постаје ехо празнине , док доказују да је срећа само пролазна ствар

И тек онда

Када јесен живота тихо закуца. Хладни њен дах пређе преко наше душе долази крај тихо без помпе , остављајући за собом прах тренутне радости.

Све што волимо , што нас покреће , постаје ризик .Крхки баланс између игре живота и наде која ишчезава као дим.

Надајући се вечности ,губимо из вида оно што значи садашњост ,а у тој безвременој борби , смисао игре и живота,нестаје попут сенке у сутону.