Добродошли!
pun mjesec nad malim
okruglim parkom
tišinu periferije
i nevinu večer
kraj maja
ili početak juna
svejedno
dan je dug i kao pijan
sklapao oči
i za nama ostavio
uzdahe i priču
da još sam dijete
sa punih osamnaest
pun mjesec nad malim
okruglim parkom
nad kikotom
što zamirao je
u tišini periferije
koja nas je
nezainteresirano
promatrala
negdje daleko
onkraj naših oreola
bio je rat
i hladan
hladan svijet
Bio je začetnik pravca Tiha jeza.
Noćima je pisao roman o tami, ništavilu,
o teškom dahu koji se brzo pretvara u izdah.
Nije prestajao ni kada bi dotakao
jamu pred sobom od zamora,
sećanja na Aristotela i Horacija.
Ne, još mračnije bi poteklo mastilo iz pera.
Zastao bi tek kada bi tama postala njegova biografija.
Sećam se priča o tom piscu i
kako je završio roman.
Slučajno mu je glava udarila – ne u ono pred njom, ne,
već u prekidač za lampu unutar.
Blago se osmehnuvši napisâ epilog:
Život je lep. Život!