Месец: август 2024.

Хватач снова

Гавран крилом, небо плаво,
кад загрли ноћ,
ја се испнем на чардак,
ни на небу ни на земљи
и окачим крњ месец.
Око њега мноштво звезда
и два, три перца галаксија.

Одмакнем се мало, испружим руку,
подигнем палац,
све одмерим зналачки, и…
Та – да! Мој лични хватач за снове.

Е, сад могу да починем и чекам.

Иза капија немих усана,
остају закључане мисли
а поглед, иза капака, сакривен.

Мислио сам да познајем усамљеност.

На источном небу светлост се јави
и расипа се по мени као киша.
Тек да наслутим дубину жеђи,
неугасивом жудњом опијен,
сањам ТЕБЕ.

Време пролази немерљиво.
Као дрво, које је добило педесет
годова у једној години,
будим се сед,
у наручју ливадских трава.
Старији за још један сан
и сто година самоће.

SAMOĆA UBIJA

Sunce šara Zapadom,
klone duboko svet,
Ratari žurno noćištu hode,
čas po čas ,škripi postelja.

Škripa vozila utihnula,
sve polako u san tone,
samo zvezdani lampioni cakle
u noći tišine.

O mnogo čemu maštala sam,
svak manje tužan-manje zna.
On,ne zna šta je trnje
i nije išao u postelju sam.

Njegov svet je bašta od ruža,
po bašti šeće kao paun mlad,
duša,jezero mirno,
njegov se nikad ne koleba dan.

Samoća ubija veru tiho,
satre lepote kras,
ljubiću dok’ sam živa,
ma koliko sama bila.

NA PUČINI – Ivo Torbica

NA PUČINI

Gledam u daljinu, na ovom otvorenom moru,
Zamišljen, jer je u glavi pregršt nekih misli.
Dok je voda nalik nekom mastilu i mramoru,
Srce u seti skita, iako su dušu i telo bolovi stisli.

Nakon tebe mi je ostalo samo jedno sećanje,
I sva lepa mesta na kojima smo zajedno kisli,
Gde smo ljubili jedno drugo, dajući obećanje;
Ono obećanje, koje osta samo deo ovih misli!

Prebrzo smo potrošili sve ono u šta smo se kleli,
Iako smo mislili da imamo ljubavi za dva života.
Venac naših nada i strasti prerano smo raspleli,
Dok sa brodovima odlaze svi naši snovi i divota.

More boje mastila, pozdravi mi najdražu moju,
I na svojim talasima joj prenesi setne reči moje,
Jer još uvek maštam i nadam se samo njoj,
Tom mirisnom i radosnom životu, udvoje!

СЕНКЕ НАШЕ-Здравка Пап

Ја ходам
по сенци твојој
и сваку стопу
твоју пратим.

Ја се у сенци
твојој кријем,
бојим се да те
не уплашим.

Ти си сенка
и злато моје,
по сунцу
те ваљам.

Сенке наше
скривене иза облака
почињу да светле.

VREME NOĆI

Noć kao ova,već je bila.
Lelujalo lišće s’prvim mrakom,
ruke sklapao oko mog vrata,
kao lastavica krila iz povratka.

Dodirom usana,
buktinja zavlada
u pomračini divote,
nežnost ispunjava.

Noć šapuće,
zvezde baciše prašinu,
kao jezero na mesečini ,
oči cakle.

Sunce se rađa,
a noć ova vraća,
na licu nam ispisana,
Ljubav,večna.

ТИ СИ МОЈА -Здравка Пап

Ти си моја
суза и лек,
и тајна и грех,
и ружа у срцу,
и радост у оку.

Ти си моја
бајка у пољупцу
и страст на уснама,
и рука око врата.
По
Ти си моја
мелодија у стиху
и пречица до сна,
љубав која игра.

Ти си моја
љубичица у трави,
лептир шарених крила
и загрљај који се са
сунцем рађа.

FACEBOOK LOVE

Kada me nazoveš mileno moje,
nemoj me mila rečima peći;
da ne zabole reči me tvoje,
ti onda ćuti, nemoj ništ` reći.

Samo me gledaj košuto moja,
onako kako to samo ti znaš;
kad znam da iskrena je reč tvoja,
onako, kad ljubav iz srca daš.

Slaži me tad košuto voljena,
reci da laž je što kažu ljudi;
jer ti si žena sa sto imena,
zbog tebe srce dobuje, ludi,

Zbog tebe drugu kraj sebe neću,
ti si mi košuto živa rana;
zbog tebe trajem, zbog teb` umreću,
uvenu lišće sa naših grana.

Nemoj se branit` mileno moje,
bar mi se voljena dobro znamo;
ostade trn od ljubavi tvoje,
možeš se braniti trnjem samo.

ИСКРЕНОСТ -Здравка Пап

У срећи која жури
никад не дочекаш крај
и сазнаш истину и лаж.

Трепериш у души
и срце хоће да искочи,
кад ти кажу да ти мало фали.

И никад не научиш
да чекаш и ћутиш,
а увек негде журиш.

У сузи пронађеш
све што ти треба,
и радост и срећу.

И никад ти није доста,
и никад ти не падне на памет
да је искреност опасна и ретка.

UCVELJENI

Pogle Bože reke ucveljenih ljudi
gde se po čairu k`o đerdani nižu
i kadiju gnusnog što kuvetom sudi
pa mu podanički pod skute gamižu

Zar smo nedostojni mi milosti svake
što nam svaki ćutuk lako niti kida
pa nam zli điđija kopa crne rake
da nam satre svetlo očinjega vida

Usnulima Bože ti otvori oči
neka sveta jara iz očiju sine
svaku bolnu suzu u biser pretoči

da se kano zvezda u nebesa vine.
Pa milošu svojom ozari nam lica
neka teče samo suza radosnica.

autor
Jovica N. Đorđević
24.08.2024g.