Добродошли!
Песмо моја
изуј се пред душом
и направи осмех сличан сунцу
и прескочи оно што те чини тужном.
Песмо моја
у недрима ти ми дишеш
и у души поскакујеш стихом
и у жељи играш све до јутра.
Песмо моја
ти си олтар у којем се молим
и зора си у којој се љубав рађа
и сенка си по беспућу што лута.
Песмо моја
у теби је боравити лепо
кад се усне грле и пољупци броје
и кад твоја душа запева са мојом.
Kao zrelo voće u jeseni rane
kad nam život prođe, kad budemo sveli
proklećemo čase i minule dane
šro se nismo draga mi nikada sreli
I severac ledni kad poljem zacvili
sešćemo u parku slomljeni od tuge
žalićemo dugo što stranci smo bili
što živesmo greškom neke dane druge.
Kada bolna suza iz oči nam krene
k`o mesec nad rekom kada se zaledi
i dok vrela krvca gruša se u vene
shvatićemo tada da život ne vredi.
I dok samo časak od smrti nas deli
žalićemo draga što se nismo sreli.
autor
Jovica N. Đorđević
03.08.2024g.
Grme plotuni vazduh cepaju
tenkovi gaze zemlja drhti,
rafali sevaju duše kidaju
strah,strah,trese kosti.
Vapaji,urlici u krvavom blatu
agonija polja smrti para uši,
grlim pušku brojim svaku granatu
u znoju drhtim strah me guši.
Iskolačene oči nestaju u praznini
smrt vreba diše za vratom
tonem u ludilo sa svakom minutom,
sve gori,nebo tutnji,nema života
u paklenoj kotlini.
Strah,strah,i put ka
krvavoj giljotini.