Добродошли!
Међу длановима
грејем самоћу,
покривам очи
и играм се жмурке.
Стежем тугу,
очи да јој поплаве
берем љубичице
и стављам их у недра.
Летим по небу
и скупљам жеље,
цртам дугу
и рукама играм.
Међу длановима
чувам звечку
и правим се
да сам дете.
Стално ми мисли лете
ка првом септембру две хиљадите и једанаесте
кад смо се упознали
и имена једно другом сазнали.
Као сад да гледам кабинет хемије
можда нам судбина заједничка није
ал беше леп са тобом тај осми разред
седели смо заједно, последња клупа средњи ред
Када би на часу без везе рекла нешто
ја сам стајао иза твојих речи вешто
бранећи те у последњем минуту
знам те насмејану, знам и љуту.
Толико сам те заволео тог првог септембра
да те никада заборавити не могу, ти си та
која ми живот чини лепшим из дана у дан
иако ниси са мном, ти улепшаваш ми сан.
Еј животе твоју ли ти мајку
што ја баш да заволим Пазарку
од толико њих да ме она западне
она која не жели да ми припадне.
Волим је још од тад
добро нисам полудео досад
према њој имам велико поштовање и удео
добро нисам због ње полудео.
А на ивици сам лудила
она је у мени пробудила
сав тај бес и ватру коју имам
само њоме бих да се занимам.
Божанствено је саткана цела
никад ме није хтела
а можда и јесте некад давно
док сам се осећао због ње вољено и славно.
Опрости ми мајко моје грешке
знам да су ти дани и ноћи биле тешке
док нисам постао то што јесам
без тебе не бих могао ништа сам.
Хвала ти мајко на свој бризи коју си ми посветила
хвала ти што си увек ту за мене била
хвала за сво твоје време које си ми дала
учинила си да постанем велик а био сам ко векница мала.
Мајко моја мила
само си ти искрена била
кад те год нисам послушао
у некој од невоља би ушао.
Све мајке света су нахјрабрије жене
своје дете уче како да правим путем крене
међу њима си ти мајко, на првом месту наравно
МАЈКА беше име храбро и славно.
Променили су се многи односи
уместо дуге хаљине, доминђос се носи
слушају се наркоси уместо народњаци
уместо дуге сукње, носе се допичњаци.
Међусобно се својте удају и жене
па хоће да им набоље крене
деца ни крива ни дужна, дефектна им се рађају
уместо њих оно на децу се разне ствари догађају.
Све је кренуло по злу у овом веку
не можеш веровати ниједном човеку
сваки жели да те превари и омаловажи
уз изреку: ма у реду је брате, важи.
Лезбејке, педери, курве, преваранти и наркомани
којима уз блуд и неморал пролазе дани
постају све више заштићенији из дана у дан
како, како од њих опстати нормалан?!
Волим те одавде до Бога
и више од тога
у венама си ми ушла ко дрога
сем тебе немам волети никога.
Тек што сам заволео твој умиљати глас
тек што ми је почео пријати твој стас
проклета школа и проклети час
раставише нас.
Кратко трајаше
дружење наше
узалуд су све маште
кад срце срцу не паше.
Да једно за друго би све дали
одувек смо то обоје знали
али сви су наши планови у воду пали
све наше жеље неки други су нам украли.
Ево теби мајко жељене снајке
да сутра унучићима испричаш бајке
доста сам и ја лутао као безглава мува
брзо пролази овај живот звани курва.
Није много лепа а није ни ружна
ал је љубављу много наоружана
зна срце с којом ћу се оженити
бесконачно ће да ме воли а тебе ће ценити.
Пола је се оженило и удало
жени се и ти “будало”
тако си ми стално говорила
мајко моја мила.
Одлучио сам да те послушам
ништа не губим ако покушам
била си у праву заиста све што си ми рекла
сад су наша срца два поверење стекла
не бих ју је оставио нема тог блага
она ми мајко беше срцу драга.
Уживам што за животом имам вољу
уживам кад упознајем од претходне неку бољу
уживам када читам
уживам када улицама скитам.
Уживам што сам праведни борац
уживам што могу бити нечији ослонац
уживам што поштујем закон
уживам кад сам нечији заклон.
Уживам док пишем
уживам када лоше људе из живота бришем
уживам када нешто ново сазнам
уживам кад то сазнање неком дам.
Уживам што истину увек говорим
уживам док лудо волим
уживам да стичем нека познанства нова
уживам кад се на добре ствари троши лова.
Уживам да по свету путујем
уживам да неког посаветујем
уживам када животиње помазим
уживам што у свему томе мир проналазим.
Уживам да тајне сачувам
уживам да се из досаде мувам
уживам када неко лепо женско видим
уживам у том тренутку када јој се свидим.
Уживам са тужнима време да проведем
уживам да их иоле до среће доведем
уживам када им измамим осмех на лицу
уживам кад се заједно смејемо о вицу.
Уживам што тај хумор поседујем у себи
уживам кад лудим уз вечити дерби
уживам када мој тим победи
уживам да помогнем ономе ко је у беди.
Уживам да волим децу а поштујем старије
уживам што на свету нико исти није
уживам да се Богу за спас молим
уживам, уживам, уживам што право волим.
Све док будем уживао у свему томе
бићу срећан дабоме.
Човек старога кова
не одриче се својих бркова
већ их негује и чува
кад се насмеје да се рашире од ува до ува.
И млади и стари требају бркове носити
зато их носи и ти
не треба брк да се брије
човек без бркова, човек није.
Бркови су за оне мушкарце праве
брк је улепшао многе главе
црни или бели
уз бркове се најлепши осмех дели.
Они који бркове не носе
немају чиме да се поносе
а оличење лепоте беше брк
зато ми никада брк неће постати мрк.