Године су проклизиле кроз моје влажне прсте,
остављајући боре на срцу кроз које се провлаче успомене.
У тој тишини, љуљао ме је живот изнад жара,
навикавајући ме на искушења, тугу и страх.
Најтеже ми је било сваког дана проживети тај тренутак,
из дубине душе,
који се измигољи и одузима ми дах, паралишући мисли.
У тој секунди, одвијао се неми филм испочетка,
вртећи старе слике које нису желеле да нестану.
Проживљавајући тај тренутак, живела сам тајну,
у којој се крила вечност мог постојања.
Скочи на садржај
Добродошли!