Дан: 29. август 2024.

ŠAKE

Tamnim vrtom okružena,
vetar briše suze sa lica
u daljini rađa se zora,
mesečina sve tiša.

Budna sanjam,ruke
miluju mi kosu,
polako,nežno. . .
Upliću vlasi.
Oblaci dolaze-munja bljesnu,
na tren vidim senku,
istu kao Ti.

Na nebu kao da se vode ratovi,
il’nečije srce pati,
tako bruji,tutnji zemlja drhti.
Ne znam.
Da li anđeli javiše onom,
što nebo u rukama drži?
Da je srce noćas bolno
i da kišu pusti?

Ne smeta meni kiša,
ni’oblaci sivi,
toliko me duša boli,
da bih se predala tami.
Začu bistar glas
iz neba zvoni,
kiša će sprati,
aromu čistote sačuvati.

Posle oluje.
Sunce pruži svoje šake,
dodirnu mi zrakom lice,
izbrisa iz srca patnje.

КАЗНА-Здравка Пап

Недостајеш, причо,
у гранама ветра,
накапана сузом,
испричана жељом,
осушена сунцем,
награђена речју,
испевана стихом
и послата од Бога.
Жеље да се споје
и заплешу у души.

Саткана од боли,
у којој се патња
преврће у гробу
и не може више
да издржи сама.
У којој је тишина
потекла од лажи
и језика оштрог,
и све у мени
претвара у казну.

НАСЛЕДНИЦИ ОД НАС УЧЕ – Јован Бундало

Стихове говори Нада Гајић на манифестацији Звездано Здравиње 2024.

НАСЛЕДНИЦИ ОД НАС УЧЕ
– кад се браћа деле-

Умре отац изненада, баш у доба часног поста
нас два брата усред јада пописасмо што преоста.
Делисмо се к’о сва браћа, такво нам је ваљда семе,
гледали смо од старијих, запамтисмо тога доста.
Зло искуство данак враћа, кроз вене нам кружи време.

Поделисмо све на пола да једнако сваком буде,
пресекосмо уздуж кола, са тестером, све до руде.
И ту наста проблем мали ко да нисмо бића свесна,
инат неће да прихвати и када му злато нуде,
очас смо се посвађали, ком припада страна десна.

У воћњаку исто бива, од старина зна се ко смо
њему шљива, мени шљива, а непарну исекосмо.
У деоби све се види,  пргава је нарав мушка,
од предака с обе стране, ми ту нарав наследисмо.
Њему вишња, мени дуња, њему орах, мени крушка.
Настави са читањем “НАСЛЕДНИЦИ ОД НАС УЧЕ – Јован Бундало”

PORED JASENICE-Miroslav Krnjeta

Pijem vodu sa hladne Jasenice
u dolini pored stare vodenice,
tihi povetarac nosi miris borovih iglica
iz orlovih šuma sa vrha šturca.

Rano sunce preliva se brdima
bele se stada po plavim livadama,
sa lučinog potoka česma peva
okolo šuma jutro umiva.

Čuju se jutarnja zvona
budi se cela rudnik planina,
sedim pod grabom stare vodenice
0 divna šumadijo srce bistre jasenice.