Аутор: Vesna Jakovljević

Rođena 20.02.1971. god. u Smederevu, 2022.god. zbirka -Krzno vuka 2023.god. roman -Anđeosko lice 2023.god. knjiga poezija- Grom 2023. god.zbirka - Plemenito srce 2024. god. roman na engleskom jeziku -Anđeosko lice. Dobitnik više nagrada i pohvala u Srbiji, Sloveniji i Italiji.

I PESNICI PLAČU

I PESNICI PLAČU

Zabluda šalje još nemirnih snova,
uzaludno srce ljubav u se čuva;
sve je manje radosti, sve više je bola,
na svaku se misao i zla nit dopuza.

Vreme staro zlo pamtilo!
Vuče teret i prkosi,
uzalud je srce čilo,
život svoje pute kroji.

I pesnici plaču, reč opelo drži
i pesnici dušu zaviju u stih,
cvetovi u cvatu napoje se krvi,
čuješ po tom zvuku i jecaj i krik.

Sve gorčine sveta
skupi duša jadna,
zavije to malo ljubavi u crno;
za radost i sreću već danima gladna,
komad za komadom istroši se zrno.

I pesnici plaču stihom suzu puste,
zacvile ko pas usamljen na kiši,
misli potopljene od večite žudnje
morem čežnje postanu popucale hridi.

Pesnička je suza stopljena sa rimom,
sanjive su oči tugom oblivene,
lutalica večna sa snažnom lavinom
osećanja toči direktno iz vene.

I pesnici plaču suza im je stih.

AUTOR; Vesna Jakovljevic ©️®️

SVE TI JE BRATE OPROŠTENO

SVE TI JE BRATE OPROŠTENO

Pod istim grudima spavali,
utroba beše naše gnezdo,
bili smo čisti u ljubavi,
brat i sestra ko jedno čedo.

Bila sam tvoja indijanka,
bolničarka i lečnik mali,
mislima nam plovila barka,
svetu smo maštu svu pokrali.

Delili smo jabuku jednu,
tajnu čuvali kao zlato,
pesmom pojili dušu žednu,
zanavek ljubav obećao.

Zrno od maka ruka moja,
stasala bratom da se diči,
na pragu nikad ne sedela,
žena presudi našoj priči.

Okom ti zavlada omraz crn,
mali lečnik ne leči dušu,
postadoh tebi u oku trn,
reč pogazi rođenu kuću.

Majčinska utroba zaplaka,
rasturen dom grudima kida,
pupčana vrpca iskidana,
ne može sve rane da vida.

Mili brate zašto te nema,
grob majke suzno podrhtava,
zaboravljaš i obećanje,
sestra život tebi bi dala.

Zar ljubav žene omraz stvori,
da mrziš svoje, voliš njeno,
korene tuđe, litre krvi,
sve ti je brate oprošteno.

Teško je biti tebi ništa,
sestra za bratom suzu pusti,
grob majke osta’ kao bista,
bolom da spava i da ćuti.


AUTOR: Vesna Jakovljevic ©️®️
17.03.2024.

Svedočanstvo

SVEDOČANSTVO

Čovek je stvoren od krvi i mesa ,
drži u ruci jarbol života ,
prašta i voli, mrzi i čeka,
čovek je otrov u obliku boli.

Borba srca i uma je česta,
savest je nekad daleki sprud,
gde ne dostigne priziva Sveca,
čovek je dobar, čovek je lud.

Napišite mi svedočanstvo
da sam u bitku sa sobom pao,
htedoh da živim pošteno, časno,
sve što sam imao sve sam i dao.
Izgleda da sam previše lud,
kad sam od samog sebe krao,
ja sam u bitku sa sobom pao,
sad nemam kome, sad nemam kud.

Čovek je biće, voli i mašta,
greška je uboga slast i obmana,
zakletvu daje da neće ikad
da ga obori suza slana.

I opet greši i opet prašta,
popušta lanac na zadatu reč
i opet samog sebe vara
čovek živi zbog ljubavi slep.

Htedoh da živim pošteno, časno,
sve što sam imao sve sam dao,
izgleda da sam po svemu lud
kad sam od samog sebe krao.
Napišite mi svedočanstvo
da nemam kome, da nemam kud,
napišite da živeo je
za druge dobar, za sebe lud.

AUTOR; Vesna Jakovljevic ©️®️