Nema suze nema pomena
nad dušama koje odnese Drina
samo vetar nosi rekom jauke
tamo gde zveri preklaše nevine
i goloruke.
Savom krvava trava raste
a vrbaci odjekuju krikovima užasa
u mukama tu pevajući,slomljene bacaste,
vi čopori dželata,horde besnih pasa.
Rodila vas vatra gladni ljudskih duša
vodila želja zgazi Jovana,satri Miloša,
parola pali krst Pravoslavlja
u pepelu i kamama zatri cveće Svetosavlja.
Srbijo samo stradanjima te kitili
pred streljački vod stavili,
sa neba kišama smrti živote gasili
lešinari sa svih strana Srbiju čerupali.
Iz stotine jama lelek se čuje
u tami mučenika kosti grob traže,
sveće,opelo,kako ljudski dolikuje
da duše namučene nađu najdraže.
Srpski rode teško je do slobode
istina daleko a tako je blizu
šakali nam sa izvora piju vode
stradalima na stratištima kosti grizu,
vetrovi sveta hoćete li za Srpske
mučenike upaliti sveću,dati mira,
pustiti bar jednu suzu.
