Stan živote dane mi ne žanji
zarij dublje svoje oštre čaklje
rukom svojom dušu mi rastanji
da mi vreme ko suza iskaplje
Pa me prospi kada kiša kane
tamo gde je srcu najmilije
na proplanku i šljivike znane
da mi stablo svu tugu upije
Ti zakiti kao biser rosu
stablo trešnje podno kuće bele
gde mi trava spozna nogu bosu
gde se oči sa životom srele
Hej živote zarije oštre čaklje
ja zbog bola tebe neću kleti
neka duša na trešnji iskaplje
jer bez trešnje ne mogu živeti.
(Прочитано: 77 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 809.382 пута)
Čista desetka!
Hvala Ljiljana. Srdačan pozdrav.