(Posvećeno na ženu mi Lidiju.)
Zapljušti me njeknja pri čiču mi Boru
reko Bože mili ču da ogradišem
zapojalo uše ko petle u zoru
stise me u grudi ne mogu da dišem
Strina nešto baje ja ništa ne čujem
samo klimam s glavu kao zob da tražim
sas rećiju malko reko da se trujem
kolko da si dušu bolnu okuražim
Ko da me je pipka nekva udarila
sve u levu stranu poče da me nosi
takva me je bolka beše uvatila
ka pojdo pri Gišu ženu da si prosim
Nekako izlezo, na levo, na desno
poče strina Doka s reči da me bije
odvrzal se čovek kao kuče besno
pa doš`l u gosje pri mene da pije
Otido si brže pri ženu si Lidu
reko barem doma mogu da se žalim
ona zapričala sas babu si Vidu
ne bi primetila ni da se zapalim
Podseti me malko na babu Ivanku
reko ču da umrem, ona s glavu klima
teka je to ljudi u Belu Palanku
ka čovek si sreću u ženidbu ima.
autor
Jovica N. Đorđević
03.05.2024g.