Čežnja – Ivo Torbica

Pored puta i bulki, mladih i bujnih,
Pod okriljem sunca i breze zelene,
Jedna devojka leži, usana rujnih,
Zavodeći sve lepotom, pa i mene.

Pogled sa njenih očiju ne skidam;
Plave su, nalik nebu i sinjem moru.
Tišinu često uzdasima prekidam,
Tresući njima čak i obližnju goru!

Svaki njen pokret pažljivo pratim,
Iako u meni izazivaju čežnju veću.
Do njenog srca hteo bih da svratim,
Radujući joj se, ko leptirovi cveću.

Iz mene vulkan nemira sada kreće.
Opevaću joj tiho o ljubavi stihove.
Dok ka meni glavu najzad okreće,
Strašću ukrašavam rime njihove!

Ivo Torbica
(iz knjige Sa svih izvorišta tvojih)
Sva prava zadržana, 2024.

СЛАВУЈ – Љубодраг Обрадовић

СЛАВУЈ

Лежиш будан у кревету,
славуј у ноћи пева.
Сан је у далеком свету,
идеала више нема.

Тело уморно дрхти,
заборав напада мозак,
нема ни дашка младости,
живот је постао грозан.

Али месечина прошлост враћа
и буди одавно заспалу машту.
Кад бих пио сокове небеског саћа,
она би опет красила моју башту. Настави са читањем “СЛАВУЈ – Љубодраг Обрадовић”

НА КРАЈУ ЖИВОТА-Здравка Пап

На крају живота
Немој да се кајеш
И пишеш тужне песме
И молиш Бога да те узме

На крају живота
Сабери грешке и трчи
У сусрет Божијој милости
У жељи да се промениш

На крају живота
Сакриј се у тишини
И обрадуј себе
добротом и чашћу
И покајањем у души

На крају живота
Признај да ти није жао
што си се борио за
Истину и правду