ЛАСТАВИЦА – Душан Комазец

Rating: 8.67/10. From 3 votes.
Please wait…

Капало тужно небо стазама ми далеким
док фијакераш поје ону љубавну, нашу?
Жубором чемер душа, ати немиром неким.
Откуд теби та песма, из срца кочијашу?

Жеђ је! Крчма крај пута, свуд’ омркнуте веђе.
„Жицу” ми виолина, отужна, танкоструна.
Ниоткуда ни абер, „осмех” је злопоглеђе.
Залуд ми пиће точе кад чаша није пуна?

Опијен вином, разум, у игру корак носи
и песмом, којом тугу Цигани сетни, стари
у лелек расточише. То жалну љубав проси
ово слабачко срце што чежњом неимари.

Тек утољењем жеђи на лице осмех синут,
када ни један абер не знани тихнут рај.
Покаткад, на тренутак, када пожути минут
у непребол се вине давно изгубљен мај!

С неба бледуњав месец зажути реку зрењем.
Казала ми се тајном, ни помоз Бог, ни род?
Ђаволаст ли јој осмех, заболи срце мрењем.
Немир бехара снима, слађан је недира плод!

Дан за даном чезнутљив, отрова немирима.
Пожелех да драгињам, небо обесни бешње.
У зао час ми наум, око јој громовима.
К’о нечекана радост, с њених усана трешње…

Све окишила јесен, осмех са лица минут.
Жуд јој заиска море, тамо где лимун жут.
Опет ме сетом туга, бисер с ђердана скинут.
Ка југу ласта хрли, испраћа месец је жут!

Мало је ово срца за бол непоиману!
Бледог од махнитости виђале мене жудног
горе, реком без краја, до мора. Со ми на рану!
Помрчином ми око на стази узалудног.

Суђаје да л’ су злобом за дар ми иштале клет
кад нису за аманет ни туга, ни овај жал.
Драгињам с блудницама, крилу је уминут лет.
У мору безнадежја беспутни носи ме вал!

(Прочитано: 306 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 762.644 пута)

4 мишљења на „ЛАСТАВИЦА – Душан Комазец“

  1. No votes yet.
    Please wait...

    Odlična.

    1. No votes yet.
      Please wait...

      Хвала поштовани Јовице. Срдачан поздрав!

  2. No votes yet.
    Please wait...

    Dušane, nemam komentar na ovu pesmu. Izuzetna je!

    1. No votes yet.
      Please wait...

      Хвала Љиљана. Срдачан поздрав!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_scratch.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wacko.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yahoo.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cool.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_heart.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_rose.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_smile.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_whistle3.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yes.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cry.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_mail.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_sad.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_unsure.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wink.gif