др Михајло Ћирковић

 

А Ф О Р И З М И

  • За неморал, морал је порок;
  • Сузе нам замуте поглед, али, могу и да оперу очи;
  •  “Лоше си изабрао”, “Не, добро сам изабран”;
  • Права смрт је тек када се одрекнемо покојника;
  • Најбржи прелаз из једног света у други је почетак, а и престанак читања;
  • Стара и нова љубав нису исте, јер то су слика, нас онда, и слика, наша сада;
  • Чувајте побеђеног да имате кога да побеђујете;
  • Границе живота не омеђују Време, већ Простор, који је дух освојио;
  • Сукоб генерација је што једни пишу историју, а други је не читају;
  • Емотивна снага се мери степеном рањивости;
  • Љубав је азил у границама једне жене;
  • Касно сам схватио да је њено око пушкарница ловца колекционара, наивних душа;
  • Жена је жена, колико је жена;
  • Жена је жена не колико рађа, већ колико оплемени мушкарца;
  • Сада ми се тело свети што сам га некада мучио својим моралним принципима;
  • Ни једна Купидонова стрелица није иста;
  • Свиђа нам се уметничко дело и већ мислимо да смо на истом духовном нивоу са уметником;
  • Кукавица је доказ да се више понесе из куће него из туђег дома;
  • Када наш суд о њој прерасте њен суд о себи, љубав достиже врхунац;
  •  Другарство настаје када збир осећаја једнакости прерасте разлику неједнакости;
  • Страшан је бол рањене наде, када поштар промаши моју капију;
  • Чести сусрети круне лепоту жене, јер, или је засићење, или илузија;
  • Освајање света није урастање у свет других, већ израстање света из нас самих;
  • Болесном вампиру изабрани лекар је трансфузиолог;…………………..

ČAKLJE

Stan živote dane mi ne žanji
zarij dublje svoje oštre čaklje
rukom svojom dušu mi rastanji
da mi vreme ko suza iskaplje

Pa me prospi kada kiša kane
tamo gde je srcu najmilije
na proplanku i šljivike znane
da mi stablo svu tugu upije

Ti zakiti kao biser rosu
stablo trešnje podno kuće bele
gde mi trava spozna nogu bosu
gde se oči sa životom srele

Hej živote zarije oštre čaklje
ja zbog bola tebe neću kleti
neka duša na trešnji iskaplje
jer bez trešnje ne mogu živeti.