Postavio ljuba-trebotin. Procitano 651
KAD VETAR… – Ljubodrag Obradović 2007-01-07 14:02:39
KAD VETAR…
Kad vetar donese kiše
i priroda okupana zablista,
ja sam u kolibi gde lakše se diše
i gde me čeka postelja čista.
Uvek nežna i meka,
uvek nepoznata i topla.
I proradi vulkan i poteče reka,
pa me odnese u oazu,
gde nema ljudskih stopa.
Milovao sam telo, o tvoje ruke,
stavljao glavu u vrelo krilo.
I uvek kad nisi bila ljuta,
prestajale su sve moje muke.
I to koliko samo puta.
No sve to davno je bilo…
Kad vetar donese kiše
i priroda okupana zablista,
setim se,
nema te u kolibi više,
nestala zauvek ti si…
Iznenada, bez razloga,
bez povoda…
Ni oprostila se nisi…
(C) Ljubodrag Obradović
(Прочитано: 30 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 804.870 пута)
