REČ JE LEK I OTROV – Nebojša Stanojković

REČ JE LEK I OTROV

Reč je lek i otrov 
U čoveku cvet 
I korov 
Čitav život stranac 
među svojima 
među strancima, svoj
Ne govoriš im jezik 
Nit razumeju tvoj 
U nizu brojeva, broj 
Što se ne uklapa
Kao statistička greška 

Čovek je u stvari 
glupost teška 
Što razmeće se glupošću
Ko mudrošću 
Kad zastaneš na nekom putu 
Možeš to da vidiš. 
U nekom trenu 
Kad iluzije svenu
Kad razbistri se duša
Kao reka 
U koju bacaše svašta 
Zapitaš se, čemu ovo 
Kom da dokažeš 
I pokažeš 
I rašta 
Na zapadu ništa novo 
I na istoku isto 
Postane ti sve jasno i čisto
Kad prestaneš da tražiš put
Zbog bola