ОТАЏБИНА
Отаџбина моја Сунцем прошарана,
плаве су јој зоре проткане тишином;
ораница сања семе житног класа,
здравицу јутарњу натопљену вином.
Занесено гледам Шумадију своју,
поносног сељака у великом труду;
што капима зноја натапа сва поља
и рукама снажним грли родну груду.
Даљином се шире високи борови,
непрегледне воде у сјајноме низу;
жуборе ми песму далеких предака,
где душама својим сад су тако близу.
Пастирицу младу слутим у даљини
у хладу је храста распустила косе;
загледана сетно у цветове нежне,
што у зори младој дрхте испод росе.
Драгана Миленковић
(Прочитано: 96 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 805.516 пута)
Маестрална песма уважена песникињо!
Хвала вам најлепше професоре.
Искрено, надахнуто, мајсторски испевано. Ех, кад би овакве песме освануле на страницама дневне штампе, на радију, телевизији. Да се чује како постоји жеља да се не изгуби смисао.
Хвала најлепше Лазаре на читању и дивном осврту.