КАД СЕ ЖЕНИ ЗЛО – Слободан Ценц


КАД СЕ ЖЕНИ ЗЛО

Простога духа велик је жар,
за добит, корист, једини дар.
Похлепи таквој кратак је век,
сујети, комлексу да нађе лек.
Уста лажљива срца су хир
под ноктом канџе заклан је мир.
На позив чека баш такав сват
Пред господарем да савије врат.

А онда чека да ожеже ватра,
да роди се из сумпора, пакла,
да рог призове чопоре свиња,
у свате да долете гаврани, сове,
што бахати младожења сватом их зове.
Да онда у поход свадбени креће и редом бије
и оног што хоће и што с њим неће.

Сложно тад певају грбави вратови,
брат брату постаје тат,
младожења радостан
што лелек му сватови
а невеста мрак.

Главиња поворка кроз пепела прах
на земљи дрхти престрављени мрак.
У задњем невиделу познат му пут
жени се зло још један пут Настави са читањем “КАД СЕ ЖЕНИ ЗЛО – Слободан Ценц”

ХОРСКА ПЕСМА – Слободан Ценц

ХОРСКА ПЕСМА

Са коца маше одрано тело;
Ма где то може?
Новој љуби у жару пожуде ага стихове пише
на пергаенту од српске коже.

А онда:

Трећи рајх, Мој наук и Остерајх.
“Ћу- ћу- ћу” и “Ту-ту-ту!!!” -“Циклон Бе” кроз димњак пева
и Богу шаље ваздушна тела.

Па још:

Нож и маљ,
дал Јасен ил украс Врбин,
низ Саву плови
заклани Србин.

И здушно:

“Јуно поткивано”
гурнуто под лед
ал прво заклано.

Пa једнодушно:

Нa размеђи векова,
раскрсица,
жута кућа
и касапница.

А сад сви:

У току је распродаја делова српског тела
док шкрипи шлагер:

“Најтин најти најн
хуманистинц бомбинг
ол деј енд ол најт”.
И још једном.
И опет,
Хорски.
Сви!

Настави са читањем “ХОРСКА ПЕСМА – Слободан Ценц”

ОВДЕ (Црква) – Слободан Ценц

ОВДЕ (Црква)

Ово није представа.
Овде се жртве хвале узносе Господу.
Овде су сви једнаки,
јер Бог зна срце свачије.

Овде кандила горе у славу,
не због људи или мрака.
Овде су иконе старије
од иконобразних људи,

Овде је све за људе
и ништа од овог света.
Овде стоје не они што ноге имају
но они срце не штеде.

Овде је трпеза постављена,
гладних је много, речи је мало
што од изображенија воде до преображенија.
Овде свеће по намери горе
и ветар што разноси не може им ништа.

Овде тишина сагорева жељне
и жељом обремењене.
Време овде тече од данас до краја свих дана
и свака намера и реч изговорена ван срца
ко угарак от-пада.

Овде,
светли и мрак
и обасјава светлост ова
што од људског лица није,
а са лица не силази.

Ко то види,
видео је Бога.

Настави са читањем “ОВДЕ (Црква) – Слободан Ценц”

КОРАЛНИ СПРУД – Слободан Ценц


КОРАЛНИ СПРУД

Путује лађа Кипарска,
пуни се банка Ларначка.
Под палубом седим, веслам и ја,
за труд ми награда ударац- два.
Ту поред мене весла пук,
музика души робова мук.
Ритам нам задаје бубњар, глув и слеп
док на глас пева – „Живот је леп“.
На палуби бесни пијани пир,
цео мој живот је нечији хир?
Оргија бал од јела и пића,
а танго цвили кроз гајда мех,
пуцњи,
кикот
и јарећи смех.

Окно се отвара у прави час,
Боже, има те!
Неко се, ето, сетио нас?
По главама пљушти помија киша,
угњило воће и избљувак слаткиша.
Ниоткуд, пацов стрчи низ нос
на очи отме ми оглодану кост.

Настави са читањем “КОРАЛНИ СПРУД – Слободан Ценц”