КАД СЕ ЖЕНИ ЗЛО
Простога духа велик је жар,
за добит, корист, једини дар.
Похлепи таквој кратак је век,
сујети, комлексу да нађе лек.
Уста лажљива срца су хир
под ноктом канџе заклан је мир.
На позив чека баш такав сват
Пред господарем да савије врат.
А онда чека да ожеже ватра,
да роди се из сумпора, пакла,
да рог призове чопоре свиња,
у свате да долете гаврани, сове,
што бахати младожења сватом их зове.
Да онда у поход свадбени креће и редом бије
и оног што хоће и што с њим неће.
Сложно тад певају грбави вратови,
брат брату постаје тат,
младожења радостан
што лелек му сватови
а невеста мрак.
Главиња поворка кроз пепела прах
на земљи дрхти престрављени мрак.
У задњем невиделу познат му пут
жени се зло још један пут Настави са читањем “КАД СЕ ЖЕНИ ЗЛО – Слободан Ценц”