Часопис ПоезијаСРБ број 18.

Поштовани читаоци, драги песници, имам за Вас важну и лепу вест! Пред вама је “Часопис за поезију – ПоезијаСРБ број 18.” Часопис је посвећен пре свега поезији, али постоје ту и друге рубрике. Важно је да знате да ће и овај број часописа бити доступан бесплатно у пдф-у на нашем сајту за све писце у часопису и посетиоце сајта. За оне који желе да часопис имају у папирном издању, потребно је да уплате донацију за штампање часописа у износу од 500,00 динара на жиро рачун Удружења песника Србије -ПоезијаСРБ број: 205-514491-79 и добиће часопис на кућну адресу. Ако до 1. септембра 2022. године уочите неку грешку у часопису, јавите ми на мејл poezijasrb@poezija.rs
.

Download

Настави са читањем “Часопис ПоезијаСРБ број 18.”

Освета речи

Од суза осмех болнији имам,
а љубав се, знаш, лечи сузама.
Значи да љубав осмехом видам.
А ноћи су моје тугом одевене.
У поразу снова она васкрсава
док несаницу до дна испијам.

Све успомене у мени су као паучина
Туга се поново враћа за наш сто
по опроштајни загрљај и путир вина.

У својој силној и смешној страсти,
цео свој век руке пружам ка сну.
Угнездим се у стих у пепелу сванућа.
Из твоје, моја је душа пропевала
И речи ми се одласком у песму свете
а срце ми опет као празна кућа.

Г Р Е Ш Н И К  К Р А Ј  О Д Р А – Бранко Мијатовић

Г Р Е Ш Н И К  К Р А Ј  О Д Р А

Давно беше, ал` сећам се, кад` су нам се очи среле,
лепотица она беше, ал` усне су другу хтеле.
Међу нама ништ` не беше иако сам њу вoлeо,
тужан поглед, уплакани, никад` нисам пребoлeо.

Поред одра њеног стојим, изломљене гледам боре,
скамењене усне ћуте, а ја желим да говоре.
Да ми кажу да ме желе помодреле усне њене,
њене дуге косе седе, цели живот немршене.

Милујем јој прамен косе, остала је због ме сама,
а у срце тужно моје увуче се мучна чама.
О како бих њена медна, скамењена, нељубљена,
целивао поред одра, беше у ме заљубљена.

Што не дадох да ме воли, да изљуби моја уста,
за ког` сам их сачувао, остала ми довек` пуста.
Срешћемо се у вечности, тамо где се душе вoлe,
Код Господа милостивог за ме опрост да измoлe.

© Бранко Мијатовић

Настави са читањем “Г Р Е Ш Н И К  К Р А Ј  О Д Р А – Бранко Мијатовић”

NEBESKE PTICE

Pogledaj rode nebeske ptice,

niti seju, niti ištu gloga,

na cveće i njihove latice,

sve što treba dobiju od Boga.

 

Udari dažd i dođoše vode,

dunu vetar i udari na kuću,

ustuknu zlo pred tobom Gospode,

spozna snagu, ljubav svemoguću.

 

I nahrani Bog tad stado svoje,

ništa od ljudi ne bi mu preče,

“nek majke svoju nejač podoje”,

presvetlim glasom on svima reče.

 

“Pazite, kakvim sudom sudite,

onakvim će vam se i suditi,

Sa kakvom merom sada merite,

onakvom će vam se i meriti”.