Песникиња – Миљко Шљивић

У част избора за песникињу Троморавља:
Љиљани Тамбурић од колеге песника Миљка Шљивића:

Имамо једну песникињу ми,
која док пише тамбура речи,
па су јој песме лековите и
ко их чита, душу своју лечи.

Песму кад читаш – риме ти лаке,
па тад спознајеш лепоту њену,
и емоције навиру јаке,
док читаш песме у једном трену.

А ја док читам често бих стао,
и ако ми читање – иде лако,
просто ми некад постане жао,
што ја не умем да пишем тако.

Праунучад ће моја у школи,
док почива прадеда у миру,
многе стихове њене да воли,
и учити их тад за лектиру.

Они ће тада баш свима рећи,
и хвалити се свом друштву – дично:
„Наш прадеда – песник Миљко, ту је
песникињу, познавао лично“.

POŠTOVANJE

Plivam po mulju od crne sluzi,

lice mi grebe oholo granje,

proklinjem sebe u mrskoj tuzi,

želim da zaslužnim poštovanje.

 

Olovna čizma gazi mi glavu,

omču mi sprema za linčovanje,

hoću da uvek budem u pravu,

ubija me sveto poštovanje.

 

Svilenim koncem krpe mi usta,

hoće da izbrišu postojanje,

da kuća moja postane pusta,

otimaju moje poštovanje.

 

Rukama snažno olovo kidam,

zubima grizem oholo granje,

istinu svetu do gola skidam,

znam da zaslužujem poštovanje.

 

autor

Jovica N. Đorđević