У част избора за песникињу Троморавља:
Љиљани Тамбурић од колеге песника Миљка Шљивића:
Имамо једну песникињу ми,
која док пише тамбура речи,
па су јој песме лековите и
ко их чита, душу своју лечи.
Песму кад читаш – риме ти лаке,
па тад спознајеш лепоту њену,
и емоције навиру јаке,
док читаш песме у једном трену.
А ја док читам често бих стао,
и ако ми читање – иде лако,
просто ми некад постане жао,
што ја не умем да пишем тако.
Праунучад ће моја у школи,
док почива прадеда у миру,
многе стихове њене да воли,
и учити их тад за лектиру.
Они ће тада баш свима рећи,
и хвалити се свом друштву – дично:
„Наш прадеда – песник Миљко, ту је
песникињу, познавао лично“.