Добродошли!
Не, немој ми прићи,
то је само
за оне који су
храбри
само кад гину.
Наједном си
пролећем опијена.
И срећа
и страх
и стрепња
и чежња
по растанку
рађају
слово љубави.
Не, немој ми прићи,
дружићу се са сунцем.
Биће то опомена,
молба младости
да сутрадан
будем неко
ко хоће
да доживи чудо.
Немам више времена.
DŽEP STAROG KAPUTA
U pocepanom džepu tvoga kaputa,
gde su ti zalutale nebitne stvari,
pa više ne haješ za taj kaput stari,
nešto moje tamo tuguje i luta.
U njemu zaključano srce je moje,
ostali svi naši izgubljeni snovi,
u prevrnutom čamcu pučinom plovi,
mnogi brodolomi više se ne broje.
I doći će opet neka hladna zima,
beličasti sneg će ponovo da veje,
stari kaput tada najtoplije greje,
u njegovom džepu, još mog srca ima.
Ako mi ne želiš srce svoje dati,
u postavi nađi moje, pa mi vrati.
Настави са читањем “DŽEP STAROG KAPUTA – Jasmina Dimitrijević, Srbija”
I bi reč, blagodat i istina,
poravnjani putevi gospodnji,
prelepa i blistava čistina,
dal’ dolaze crni dani sudnji?
I Bog bi reč a reč beše svetlost,
snažna, da ne prevlada tmina,
usađena međ’ ljudima milost,
da je svako u svom srcu ima.
Gde nestade reč od Boga data,
zar ka Hadu želiš ići svete,
dal’ želite Bogu iz inata,
crna Hidra kosu da nam plete.
Dal’ uzalud zbog nas Isus strada,
pa ga stado sad delima vređa,
zar u laži sad postoji nada,
pa smo Hristu okrenuli leđa.
autor
Jovica N. Đorđević