Добродошли!
ПТИЦА НА РАМЕНУ МОМ
Пожелех да хватам птицу у лету
Да је нежно ставим на своје раме
Са њом да причам и лутам по свету
Помислих тада та птица је за ме
Слете птица сама где ја хтех
Као да сањам где она да слети
У чуду мојему како пожелех
Дал јава стварна или снови клети.
Но предивна чуда чух ја песме пој
И бејаше стваран тај умилан глас
Тад срећан пожелех да је само мој
Јер у њеној песми ја пронађох спас.
Настави са читањем “ПТИЦА НА РАМЕНУ МОМ – Мирослав Мирко Стојадиновић”
Румунском сину Србије Васку Попи После концлогора живот схваташ и лаж и истину, суштине су јасније. Твој поглед сада јесте као објектив и није то гледање оком него је гледање срцем. Писати на длану стиховима давање је топлине своје руке у којој је срце. Аутор :Инна Начарова, Русија /г. Уфа Настави са читањем "Румунском сину Србије Васку Попи – Инна Начарова"
U kafani, kad mi klone glava,
iz čaše će na me linut vino,
bez popova i bez zaborava,
u večnost se stari boem vino.
Neću sprovod, neću tamburaše,
lažne suze silom prolivene,
hoću društvo, hoću svirke naše,
da uz pesmu setite se mene.
Hej živote, dušmanine stari,
pusti malo na tren da prodišem,
zašto meni sve tuge podari,
daj bar jednu suzom da obrišem.
Neka pesma molitvu mi budi,
ništa od nje za men’ nema slađe,
na kafani prozor kad zarudi,
nek mi duša večni spokoj nađe.
sutor
Jovica N. Đorđević