
ВРХ СВИХ ВРХОВА
АНЂЕЛКИ.
Гледао је сићушну жену,
једном је била од Килиманџара,
за своју висину виша,
испод ока вида, посматрала ту
Африку црну,
каже у њој тада падала је киша.
Шта је нагна, ка своду високом,
можда је хтела бити неба део,
да се варком континенту диви,
ил летет животом, бити соко сиви.