K’o kap znoja sa čela mi krene,
dotakne obraz, produži dalje,
misao bolna struji kroz vene,
naličje moje zlatne medalje.
Nije to strah, teskoba je neka,
životni vakum gužva mi misli,
da spoznam poriv prava čoveka,
sreću, koju smo mukom potisli.
Pojte sužnji pesme o slobodi,
nek’ poteče misao k’o reka,
da potone u najdubljoj vodi,
što ubija u meni čoveka.
Sa tri prsta nebo podupirem,
čovek biću i kada umirem.
autor
Jovica N. Đorđević