Од суза осмех болнији имам,
а љубав се, знаш, лечи сузама.
Значи да љубав осмехом видам.
А ноћи су моје тугом одевене.
У поразу снова она васкрсава
док несаницу до дна испијам.
Све успомене у мени су као паучина
Туга се поново враћа за наш сто
по опроштајни загрљај и путир вина.
У својој силној и смешној страсти,
цео свој век руке пружам ка сну.
Угнездим се у стих у пепелу сванућа.
Из твоје, моја је душа пропевала
И речи ми се одласком у песму свете
а срце ми опет као празна кућа.
(Прочитано: 66 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.293.249 пута)