ИСКРА
Живот живим пуним плућима
Живим живот измаштани
Јер сада је једина истина
За сутра и јуче ја не марим
А шта када сутра не постоји
Ако је јуче само приказ луди
За вечност одавно Бога не молим
Јер се сутра у ствари не буди
Сав ми је живот у једноме фрејму
И тако га живим јер ми је једини
Све се зацрни ил’ обасја у трену
Чега су свесни само изабрани
Свакога јутра кад отворим очи
Захваљујем се Богу јединоме
И славим Сунце до доласка ноћи
Између данас и сутра јуче је изгубљено
А сутра – ко зна да л’ постоји
Настави са читањем “ИСКРА – Светлана Ђурђевић”