Дан: 17. јул 2022.

ПЛАНИНО  МОЈА – Андреја Ђ. Врањеш

ПЛАНИНО  МОЈА

Вишу не угледах,  камним врхом плавет дотакнула. Свјетионик у дједовом оку, кад је тражим, даљинама је тражим,  друга изговорена рјеч послије мајке, у времену завијет. Пробуди ме сјећањем  кад смо  себе знали, кад смо вјеровали, кад се Сунцу поклањало, кад се опирало. Рођени испод  планине носили смо оно  небо. Кад  је враћам у  бојама је враћам,  тад као да видим неки чудесан из маште свијет.
Настави са читањем “ПЛАНИНО  МОЈА – Андреја Ђ. Врањеш”

GOSPODE – Danica Dimitrijević Petrović

Gospode

Gospode, drhtim pred Tobom ponizna
I molim Ti se u strahovima
Rukom Tvojom vodjena Gospode
Pretičući mrtve valove života
Gusena teškim bremenom gordosti
Ime je Tvoje u molitvama duše moje
Dok vapim izbavljenju iz zagrljaja necastivog
Stojeći pred Tobom ranjena i uplašena
Teškim suzama umivam dušu i krepljem
Duboke rane greha u srcu zaorane
Nesigurnim koracima Tebi koracam
Da stopala svoja ne kaljam zlom nepravde
Celivam rane Tvoje Gospode koje ne zaceljuju
Od preteškog greha našega koji ponese
Mi zlom i gordoscu svojom Tvoje rane povredjujemo
Dok ničice padam pred okovanim nogama Tvojim
Molim Ti se ne dozvoli i otkloni svaku misao nečistote duše moje
Gospode
Настави са читањем “GOSPODE – Danica Dimitrijević Petrović”