ЧОВЕЧЕ НЕ ЉУТИ СЕ – КУД СИ СЕ ЗАПУТИО? – Андреја Ђ. Врањеш

ЧОВЕЧЕ НЕ ЉУТИ СЕ – КУД СИ СЕ ЗАПУТИО?

У аристократској Европи деветнаестог века укључујући и  Русију, родитељи су персирани, колико је такво понашање било екстравагантно довољно је погледати руску и француску књижевност тог доба па се одмах уверити. Неки се слажу да је такво понашање било абнормално. Стварност је када је човеково делање у питању одувек била дискутабилна. Још у Платоновој Држави критикује се  песништво јер оно опонаша стварност, зато код Платона нема  комедије ни трагедије, он сматра да дела која  говоре о стварности слабе одгој, делују штетно на морал. Само химне и песме које славе честитост имају Платоново одобрење. Поставља се аналогно питање како би Платон поступио  да је на месту  данашњег човека, или  да ли би хтео бити у његовој  позицији? Сигурно је да  не би, јер се коси са његовим суштинским принципима. Дуго је савремено време без разума дефинисана стварност коју  детерминише живот  апсурда, строжије казано живот изван ноторне логике, човек непрекидно ради себи о глави не држећи се скоро никако  хуманих начела. Да не говоримо колико је  врхунско у мери валоризовано, све што је ретко оно је и вредно. Више се цени, чак негује профано, вулгарно. Истина је  у супртности са нормалним, масовност је димензија опште прихваћеног, мање је оних који читају књиге, више  оних који их  пишу. Поетеса Сапфо је у свом дому  учила девојке плесу, музици, поезији. Душевна расположења су била искренија, шта видимо данас у окружењу, далеко је од  правила, а живот без правила подсећа на сан, у коме нема смерница. Душко Трифуновић поручује у песми младом човеку данашњице:
,, ПРОБУДИ СЕ НЕШТО СЕ ДЕШАВА, НЕМОЈ РЕЋИ ДА ТО НИСИ ЗНАО И ТВОЈА СЕ СУДБИНА РЈЕШАВА, МОГЛО БИ ТИ ЈЕДНОМ БИТИ ЖАО.“ Моја маленкост се пита: ,,Спава ли  цивилизација у  ружном сну  БЕЗ ПРАВИЛА“?

Да ли је све  што нам се дешава увертира у ресетовање читаве цивилизације, њених токова, иде ли се ка стварању доброг, хуманијег, или је дошао крај, одлазак човеков са историјске сцене на којој је драматично поразно одиграо улогу?
Настави са читањем “ЧОВЕЧЕ НЕ ЉУТИ СЕ – КУД СИ СЕ ЗАПУТИО? – Андреја Ђ. Врањеш”

ПЕСНИЧКА СЛАВА – ИКОНА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ ТРОЈЕРУЧИЦЕ – КЦК

Песнички програм поводом традиционалне ПЕСНИЧКЕ СЛАВЕ – ИКОНА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ ТРОЈЕРУЧИЦЕ одржан је 25.07.2022. године на летњој сцени КПЗ Крушевац у организацији Културног центра Крушевац. У програму су наступили књижевник Милован Ерац, оснивач славе и песници: Вељко Стамболија, Момир Драгићевић, као и песници Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ: Љубодраг Обрадовић, Љиљана Тамбурић, Данијела Јевремовић и Јована Марковић, каја је наступила као млади песник, Немања Петронијевић и Светлана Цеца Станковић. Певала је Јана Милановић из КУД-а Станислав Бинички из Јасике. Програм је осмислио и водио Небојша Лапчевић, а присутне је на почетку програма поздравила Јасмина Милић Бановић, колачар овогодишње славе. Иначе пре самог програма у Цркви Лазарици је пресечен славски колач. Видео је снимио Љубодраг Обрадовић, а слике Градимир Карајовић.

Иконе Пресвете Богородице Тројеручице најпоштованија у српском народу. Према предању икона Тројеручица је исцелила руку Светог Јована Дамаскина који се борио против иконобораца те га дамаски калфа казнио одсецањем руке. Ожалошћен, Свети Јован се молио пред иконом Пресвете Богородице и тада се догодило чудо. Богородица га је исцелила. Из захвалности за учињену милост, Свети Јован је икони Богородице придодао још једну руку. Тако је икона названа Тројеручицом. Прослава празника Чудотворне иконе Пресвете Богородице Тројеручице одржава се на Хиландару на Светој гори, где се икона и налази. Икона је дуго била чувана у дому Немањића. Када су Турци окупирали Србију, монаси из Студенице су икону везали за једног магарца и пустили га да иде по Божјој вољи. Магаре се, прошавши кроз читаву Србију и Македонију, на крају зауставило код Свете горе. Од тада она се налази у Хиландару.