Vredno je u srcu
Sve imalo vredno u srce će stati
Radosti i sreće, čak predeli novi,
Majušno je srce al da smesti ume
U sebe sve ono što želi i voli…
Ono zna da skrije u komoru malu
Čak i neke teške, neprebolne boli,
Pokrije nam strepnju kada se ogoli.
U rukama sreću zadržati nećeš,
Ni po kutijama sa mašnom od svile…
Džepovi se pune novcem ko kamenjem
A sreću nose male na krilima vile…
Repatice zvezde što padaju s neba.
Ona se raznosi kao cvetno prahje,
Sreća su tačkaste, bubamare zlatne.
Sve što vredi čuvaj u malenoj boci
To su eliksiri koji život hrane,
Srce dušu ima koja se veseli
I male vojnike koji sreću brane…
Kao mreža od pauka granica je tanka
Sva druga bogatstva… samo luda varka
Na pučini prazna, razlupana barka.
Ono što nam treba u srcu je našem
I u lepoj reči koja do nas stigne,
U osmehu čistom na rubu usana,
U moralu koji prijatelj nam digne,
U ljubavi kojom preplavi nas neko
Toliko da jako u grudima žigne,
A onda šeretski otuda namigne.
A malo nam treba… malo, kao travka
Što na sebi nosi kapi rose hladne,
Ta rosa na usni može lek da bude
Kad nam misli ostanu bez poslednje nade,
Poljuljaju veru razmišljanja razna.
Vrednost nečeg malog onda se razazna
Kad nam duša ostane bez ljubavi prazna.
Ljiljana Tamburić
