nekad lepa i strast
danas iznošena šminka
grubog glasa
kod zalazećeg sunca
ona umiva lice
i pere telo
njena reč nije samo ona reč
smisao bogova je već
i vetar na pustom polju
ona je probudila maštu
ono što je bilo
ono što je bila
njena majka večno plače
gledajući ruine sveta
dok ona luta, luta …
(Прочитано: 67 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.305.100 пута)