ВРАНА И СЛАВУЈ – Андреја Врањеш


ВРАНА И СЛАВУЈ
– (шумска трагедија).

Публика послушна,
неука шумска раја – далеко од раја.
Заграктала врана фугу,
Зелено пролеће,
долетео славуј класан,
на ФЕСТИВАЛ ПТИЧЈЕ СРЕЋЕ.
Ал певати  њему нису дали,
само с враном у дуету,
какав је то дует био,
да је смео, побего би цео гај,
што је славуј  лепше пево,
тужнији  је био крај.
Бесно  сова хукну врани,
пре што бедна почнеш, а ти стани,
па зар теби није јасно,
да ти не знаш певат класно.
Гракну врана без  пардона,
ја сам шуме примадона,
не кривите ништа мене,
славуј мора си`ћ са сцене.
Утисак је био  горак,
славуја су отерали,
са  враном је пево ћорак –  чворак.
А како су зазвучали,
унапред  сви су знали,
ал`им таквим ипак тапшу,
још их славе,
и не само овај пут,
већ када год би ови ружни ,
увек што их има тужни,
дисонантно запевали.

Настави са читањем “ВРАНА И СЛАВУЈ – Андреја Врањеш”

JEDAN U LJUBAVI TRAG – Jovana Živković

I sada deo sebe tebi dajem,
Čime li si zaslužila da u moje misli uđeš?
Srce pitam te.
Ti uvek ćutiš ali tutnjiš i boliš najjače.
Žašto  te tako lako dajem,
A znaš u meni najlepše da budiš,
Osetim te u svakoj reći, stihu, pesmi…
Svojim nitima prolaziš kroz celo moje biće
Pa onda obgrlim te ja obema rukama,
pa pošaljem drugima da te svlače.
Ja to ne umem,
Samo te snažno privijem i ne puštam,
A onda kada odlučiš da odeš,
Ne mogu da te zadržim, ali čudno je
ja te još uvek osećam…
Čudna si ljubavi,
Opiješ pa otmeš,
Ne da se od tebe prezati,
Jedino kad ti se prepustim
Najlepša si,
Ali tad i najviše boliš.

Настави са читањем “JEDAN U LJUBAVI TRAG – Jovana Živković”

ЖУБОР – Душан Комазец

Као одјек туге зајецаше звона
док у оку сетном трептај сузе једне
ко сироче саме, би једина спона
између прошлости и вечности ледне.

Зарудише звуци несталом осмеху
и дубоку стазу засекоше с криком
лицу што запрети раздраганом плеху
да опело такво никад више ником.

Вапај хумне земље болу није раван
звери што у мени риком зору руди,
па уплатних покров неспокоја чаман
ходочашћем снима, да дан не разбудим.

Замуче за навек дах животне моћи
тренутком кад бисер непребола кану.
У извор се твори што ври у самоћи
да с’ жубором хрли сваком новом дану.

Настави са читањем “ЖУБОР – Душан Комазец”

СЛУЧАЈНИ ПРОЛАЗНИЦИ – Душан Комазец

Разбудила зору, па мирисе носи
појутарја сненог и немих конака
та злослутна киша што ромиња, роси.
Призвала је одјек несталих корака.
 
Из капљице једне суза немог бола
отргла се крадом том облаку суром.
Девичански чиста дели се на пола.
Један јој се део разноси са буром.
 
Другу половину мени нуди нежно
да с кондиром вина црног, испијеног,
у времену неком леденом и снежном
разбуђујем чежњу због одласка њеног.
 
Не могу и и нећу, јер утрену једном
кад је сенка туге над нас се надвила
у нехату твоме ил’ заносу чедном
твоја су се мека раширила крила.
 
Знам, никада више чежња која неста
обгрлит’ нас неће мирисом што мами,
јер се давно наша изгубила цеста.
Сад смо пролазници случајни у тами.

Настави са читањем “СЛУЧАЈНИ ПРОЛАЗНИЦИ – Душан Комазец”

ОМАЖ – Бранислав Бане Кљајић

Бранислав Бане Кљајић је рођен у Суботици код Александровца 22.09.1941. Преминуо у Крушевцу 23.12.2020. услед компликација проузрокованих инфекцијом корона вируса. По струци био је економиста и технолог. Радио је у Мерими Крушевац, Охису из Скопља, оснивач је и власник приватног предузећа Хемопродукт Крушевац Д.О.О. и оснивач и власник туристичко-угоститељског објекта АС у Жабару. Помагао је и донирао многе културне, спортске, просветне, политичке, здравствене и социјалне установе и организације као и многе манифестације. Донирао је, помагао и чинио и многим приватним и физичким лицима којима је помоћ била потребна. Муж, отац два сина и деда три унука. Био је активни члан Социјалистичке партије Србије и члан Градског одбора СПС Крушевац.

Бранислав Бане Кљајић је био велики сарадник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Са њим смо реализовали безброј песничких манифестација, ликовних колонија, чак и нашу култну манифестацију СТИХОЉУБЉЕ ПоезијаСРБ. Погледејте како је то било у његовом ресторану, где смо реализовали нашу последњу манифестацију СТИХОЉУБЉЕ ПоезијаСРБ 2019.

НЕКА МУ ЈЕ ВЕЧНА СЛАВА И ХВАЛА!

Настави са читањем “ОМАЖ – Бранислав Бане Кљајић”

Saša Milivojev – NEMA VIŠE POEZIJE, GOTOVO JE

Saša Milivojev - NEMA VIŠE POEZIJE, GOTOVO JE
Saša Milivojev – NEMA VIŠE POEZIJE, GOTOVO JE
Saša Milivojev
NEMA VIŠE POEZIJE
GOTOVO JE
.
Sunce je stalo.
Čovečanstvo je palo.
Zlo je zavladalo,
anđele savladalo.
.
Svi su isto usamljeni,
svetom lutaju izgubljeni,
ostavljeni, nesrećni.
Nestali im tragovi,
nema više ljubavi.
.
Negde daleko od zlih ljudi
noć za suncem žudi,
na dnu dna,
na kraju sna,
zacelila rana,
zanemela pesma,
u potrazi spasa
pesnik ostao bez glasa.
.
Tamo gde nema ni suza
ni ramena za plakanje,
ni vremena za kajanje,
ni šanse za praštanje.
.
Tamo gde se više ne tuguje,
gde prestaju sve radosti i izdaje,
Svejedno je,
ni šapat molitve
više se ne čuje,
nema više poezije, gotovo je.
.
.
Saša Milivojev
www.sasamilivojev.com

Ljubav boli… – Aleksandra Viorovic

smart

Ljubav boli . . . Boli kada se neuzvraćeno voli,
Boli kada ti srce ukradu,
Boli kada ti oduzmu nadu,
Boli kad on voli drugu,
Tada ti ljubav donese tugu,
Boli svaki osmeh koji je hladan i prek,
Boli pogled na usne koje su ti jedini lek.
Boli sećanje na svaki dodir,
Boli to sto više nemaš mir.
Bole te smeđe oci,
Bole sve besane noci.
Boli svaki zagrljaj koji te je grejao,
Boli vreli poljubac sto ti je pamet vrteo.
Boli to sto više nije kraj tebe,
sto patiš, a on misli samo na svoj ponos i sebe.
Ljubav boli . . . Boli kad se uzaludno voli .

ПУТ РУЖАМА ПОСУТ- Душан Комазец

Пут ружама посут нестао у блату.
Обрастао трњем, некада у злату.
Сад у обрисима и нема га, где је?
Не да се пронаћи, прах веје ли веје.

Неккада јунаци, а сад безоблични
духови прошлости и нимало вични
даху ветра новог ког будућност иште.
Од сећања њима оста пепелиште.

Од злата калдрма није више златна.
Прошетати нећеш, јер је бесповратна
улица ком ходе слободе весници.
Одавно је нису походили свици.

Још само хук река успомене давне
буди на предаке, јер су земље славне
синови најбољи у небеском пламу
и никога нема да разгрне таму.

КОСОВО – Мира Мургул

   

К О С О В О

Вековна земљо  кoлeвко Срба
Косово драго ти небеско благо,
вољена мајко србскога рода
и велико срце србског народа.

Веком’ма благослов од Бога имаш
србски народ вечно да рађаш
велика књиго, песмо опевана
србском крвљу јуначки брањена.

Велика крила увек си имала
све народе  радо примала
пружала топлину, давала дом к’о
и србском народу свом..

Гогинама су ломили твоја крила
Косово  мати нежна и мила,
дајеш им топлину и трпиш боли
а неки народ србе неволи..

Срце ти желе узети твоје
србском народу избрисати снове,
велику превару теби спремају
ал’ синови твоји тене не дају.
Настави са читањем “КОСОВО – Мира Мургул”

ПОЗНАНСТВО БЕЗ ВРЕМЕНА – Андреја Ђ. Врањеш

ПОЗНАНСТВО БЕЗ ВРЕМЕНА

Био је негде са собом, његова различитост од других огледала се у количини светлости у њему,. Догодио се животом изнад јефтиног уског. Однеговане доброте у окружењу супротности,живео је у вечитој несразмери вредности и онога што то није, стварног и нестварног. Хтео је до нечег што није било нити могуће нити је било потребно за већину. Разликовао се од масе истих којих је било на све четири стране .Био је свој,тихо свој, нико није знао, ко је, шта је, шта у себи крије. Она је осетила ту необичност, ипак није могла да је објасни. У њој он је угледао подједнаку лепоту чулног и снагу мисаоног. Могла је да га дотакне осећањима, мисаоно испрати.Па ипак остао јој је загонетка до краја.Његова посебност је што је цео живот стизао себе, ишао тражећи лепоту где је није ни могло бити, међу људима палим на малим стварима, можда је мислио да је она могла бити такво решење, ипак било је то познанство без времена. ПРОГОВОРИО ЈЕ БОЈОМ БЕСКРАЈА. МОЖДА ГА ЈЕ ОНА СА САМИМ СОБОМ УПОЗНАЛА?

Настави са читањем “ПОЗНАНСТВО БЕЗ ВРЕМЕНА – Андреја Ђ. Врањеш”