Добродошли!
ВАГОНИ ПАТЊЕ ПУТУЈУ
Зашивених несаница
вагони патње путују.
Шапућу улоге,
планове, жеље
малог дана.
Шурују са животом
будећи зло
непрестано.
Неста косца
на ливади,
босих ногу
по падини,
тихих чежњи
румених латица,
врцавих ноћи
свитаца.
Настави са читањем “ВАГОНИ ПАТЊЕ ПУТУЈУ – Латинка Ђорђевић”
Дах слободе у твојим зенама.
Из мојих суза лако крочива
уморна, хоће да одпочива
на стази која стреми сенама.
Руди тишина, а ти пристала
да будеш чежња прошлим сновима,
дах лажне наде неким новима
и на растанку сва си блистала.
Стремиш ка сунцу, а ја остајем
чувар сећања лепих и тужних.
Кад’ се присетим будућих тужних,
тужан са њима и сам постајем.