Добродошли!
nije te zaobišla svjetlost
travanjskog vjetra
pa s ogrtačem odlaziš
niz golu beskrajnu cestu
tamo je saharska pustinja
tamo je dah nekog lica
smiješi ti se snohvatica i ne znaš
gdje se ulijeva gola
bijela cesta onoga trena
kad te briše svjetlost vjetra
kad ti se raskopčava ogrtač
i dirka oka ti
mimo prostora trepne
ШПАНСКИ
Сео сам ноћас да научим шпански
не због Сервантеса, Унамуна и
Лорке.
Не марим ни Лојолу, Терезу Авилску,
кориду,
нећу сутра да се брукам у
Мадриду.
А можда ћу свратити у Рамблас барселонски
Ако ни на Пуерту дел Сол не буде оног за чим
трагам
и жудим неуморно од давних лета.
Како ћу то да објасним –
не само мадридским трговцима
него и преосталим душама
целог света?!
Сео сам ноћас да научим шпански,
ко зна шта ћу све на њему моћи да
кажем?!
Ти живиш у мени
Убија ме страх да те нема,
као да не чујем твој глас.
У очима сузе теку у реку
која тихо пролази
кроз игличасте нити…
Али тебе не налази…
Убија ме страх да те нема
и ако знам
да живиш у мени
и сваки сјај звезда
говори о теби…
Чуваћу те у мислима
у сваком даху
који само за тебе дишем…
Чуваћу те све док моје стопе
на покислим стазама
остављају траг
капима јесење кише…
© Даница Рајковић