УЛИЦА – Дејан Милошевић


УЛИЦА

Корачам улицом знаном
Том танком линијом
Наспрам чудесног универзума.
Остављам трагове, исписујем прошлост,
Тражим путоказ свог одбеглог разума.
Кишна је моја улица,
По трави јутарња роса,
А душа – сломљена крила недужних птица
И моја судбина влажна и боса.
Молим се, очи ми сузне,
Рука већ спремна са три стегнута прста.
На крају улице видим чудесну светлост
У облику крста.
Сад лакше је души,
Разлетеше се птице.
Душа не боли, не гуши.
То је тај крај улице
И вечност која се никад не разруши.

© Дејан Милошевић

Ова песма настала је у јеку короне, 14.11.2020. године

 

DOK DRIJEMAJU ZLI – Mirko Popović

hajdemo noćas odlediti
ideal slobode što zaspao je
u provalijama tvojih očiju
u njima čitam da nije kasno
u skute nebeske odletjeti

prestani drhtati pred čeličnim
perlama svoje krletke
zajedno ćemo zaljuljati
šume davne tamo gdje vječno
slobodu pjevaju strune sna

hajdemo dok drijemaju zli
dok u mojim očima je
svjetlost suđene zvijezde
i nagovještaj svitanja
dok šumori raskoš
kojom misao mi svojeručno
potpisuje već vidljive
tragove čežnje za letom
dok se ne razvedre šume
pa mi dan s lica ne izbriše
bijeg i puteve beskrajne

Настави са читањем “DOK DRIJEMAJU ZLI – Mirko Popović”