Добродошли!
ПИЈАНА ПЕСМА
пијан сам ноћас
пијан ко чеп
звезда плава плива свемиром
ни пијан није увек слеп
мрштим се
чезнем
клатим се
снег пада
колико пута
још треба да се зезнем
колико пута
још срце да страда
зашто
кад је пијаница
нашла разлог
а кад није
Настави са читањем “ПИЈАНА ПЕСМА – Љубодраг Обрадовић”
Долино детињства чедног
да ли још увек блисташ
оним чаробним сјајем
сунца руменог, медног
када на починак креће?
Однео је вихор страсти
далеко од родног краја
душу нежну која сања
титрај листа, бокор жита,
дах несталог завичаја.
Овде шума, тамо њиве.
Овде река, тамо класје,
па сећања кад оживе,
разиграју успомене,
зажубори тад безгласје.
Волео бих да пролеће
кад заблиста старим сјајем
распе своје зраке чисте
на гору што овде блиста,
обгрли ме завичајем.
Долино детињства чедног
зашто баш пролећа сваког
цветне кад заруде зоре
из ока благог и сетног
заискри бисерно море?
Настави са читањем “ДОЛИНА ДЕТИЊСТВА – Душан Комазец”