ПОЗНАНСТВО БЕЗ ВРЕМЕНА
Био је негде са собом, његова различитост од других огледала се у количини светлости у њему,. Догодио се животом изнад јефтиног уског. Однеговане доброте у окружењу супротности,живео је у вечитој несразмери вредности и онога што то није, стварног и нестварног. Хтео је до нечег што није било нити могуће нити је било потребно за већину. Разликовао се од масе истих којих је било на све четири стране .Био је свој,тихо свој, нико није знао, ко је, шта је, шта у себи крије. Она је осетила ту необичност, ипак није могла да је објасни. У њој он је угледао подједнаку лепоту чулног и снагу мисаоног. Могла је да га дотакне осећањима, мисаоно испрати.Па ипак остао јој је загонетка до краја.Његова посебност је што је цео живот стизао себе, ишао тражећи лепоту где је није ни могло бити, међу људима палим на малим стварима, можда је мислио да је она могла бити такво решење, ипак било је то познанство без времена. ПРОГОВОРИО ЈЕ БОЈОМ БЕСКРАЈА. МОЖДА ГА ЈЕ ОНА СА САМИМ СОБОМ УПОЗНАЛА?
НЕМОЈ
Не, немој ме чекати залуд,
сигурно је да нећу доћи,
моје су очи исплакане,
никада неће моћи небо да врате,
отишли су сви битни они,
који су знали модре писати песме,
што су ћутати знали,
имали чаробне моћи.
Не, немој ме чекати залуд,
сигурно је да нећу доћи,
како да дођем где ме нема,
у свет без суза, без хризантема,
поклеклих снова,злурадих весника,
прљавих жеља,
у свет без песника.
Како да дођем где ме нема,
у гужву бучних преварених скита,
плитких погледа, руку без поздрава,
где нико никог ништа не пита.
Зар доћи у време крње,
без сете, пољубаца,додира ноћи,
боље је што бити ме неће.
Не, немој ме чекати залуд,
сигурно је да нећу доћи.
ПЕСМА – ЖЕЉА
Кад би сва деца света,
имала нежне снове,
очи без суза, боје јутра,
расла без познања боли,
имала здраву црвену боју,
радосну игру,
најлепшу истину своју,
скроман дом,
у улици мирној,
на било којем броју.
ОКОКАЗИ
Да птица није,
живот би био без фантазије,
цвркут се не би обојен чуо,
о чему би писале боем поете,
Земља би била,
у низу пример,
тужан пример,
глуве планете.
БУЧНИ И ТИХИ
Познајем многе,
што галаме,вичу.
Ми смо паметни,
ми смо најпаметнији.
Знам и ретке оне,
што тихи пролазе,
а звоне ли звоне.
ИСКРЕ:
– ДОБРОТА ОДРЕЂУЈЕ СМИСАО.
– ИЗ ЦАРИГРАДА У ТРАВНИК МОГУ ДОЋИ ЈЕДИНО
ФИЛФИЛ И БУДАЛА.
Афоризам
Био је на издржавању живота.
© Андреја Ђ. Врањеш
