ПРЕВЕНТИВА И ОНО – Живојин Манојловић


ПРЕВЕНТИВА И ОНО

Радојка, батали скићање по сокаце
Ду ватиш неки абер
Па мож дуватиш курону
Па онда те туру у карамтину

Људи причу не излегај из кућу,
Мож сам по авлије на метар од тарабе
Но порани живину
Не мо се маеш џабе.

Ни једну меру не поштујеш
Сем за мен
Велиш и на метар и по ме одаљујеш
А моје муке ич не резонујеш.

Сви треба се претрпимо
Ете ја до задруге не идем на пиво
Што ми тешко пада
И млого ми криво.

А ти лечка попусти
Несам тв па да имам даљински
Сам смакни опанце
И с ону течнос дезимпицуј руке
Улегни у куће
Да ти објасном ОНО заистински.

Ух секирче ти… ал боље да не зборим
Због  превентиву и вас
Јер жентлемени о ТЕМ
Не говору на глас.

Настави са читањем “ПРЕВЕНТИВА И ОНО – Живојин Манојловић”

ЖЕНА У ТАМИ – Даница Димитријевић Петровић


ЖЕНА У ТАМИ


Обасјава ноћ силуету уплакане жене,
Што по пољани гази и шеће.
Пупољци од цветова шарају поље,
Као птица небом, мислима прoлeће!

У души капка растопло иње,
И та рука што моју руку узе,
У вече црно, без звезда сјаја,
Оцртавају се само њене сузе.

Осећам у мраку њену лепоту,
Не видим јој лице, али лепа јесте,
Верује у моју искрену доброту,
Корача, а даље сама несме.

Остају ми само речи на усни,
Да ли изустити и у бол стати,
Не смем је оставити, газим за њом,
Осмех на луце морам да јој вратим!

Сада се гласно смеје и моли,
Хвала ти Боже што ме од муке спаси!
Што показа пут у тами,
И о мени добрим људима огласи!

Настави са читањем “ЖЕНА У ТАМИ – Даница Димитријевић Петровић”