Месец: јун 2020.

Хуманитарно вече за Гилета – ПоезијаСРБ

У Станојевој кафани у Крушевцу, 11. 6. 2020. године одржано је Хуманитарно вече на коме су добровољним прилозима учесници и гости настојали да помогну Драгиши Миленовићу Гилету. Програм и цело вече је изваредно организовала Даница Димитријевић Петровић. Поред осталих у програму су наступили и песници, чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и то: Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић, Мића Живановић, Драгојло Јовић и Мирко Стојадиновић. Погледајте видео и слике (снимио Салвиша Паунковић) и слике на Фејсбуку (снимио Љубодраг Обрадовић) и осетићете атмосверу вечери.


Даница Димитријевић Петровић
Љубодраг Обрадовић
Светлана Ђурђевић
Мирослав Живановић
Драгојло Јовић


Мирко Стојадиновић


Драгиша Миленовић Гиле

Настави са читањем “Хуманитарно вече за Гилета – ПоезијаСРБ”

PARODIJA-Miroslav Krnjeta

Care ne puštaj liturgiju
da ti narod ne nadmudri miliciju,
u mladosti si dizao tri prsta
a sad se plašiš pravoslavnog krsta.

S kim da delimo jaja,
imali smo mikijevu radionicu
vrati je da gosti budu šilja i paja
kad ispred vrata imamo policijsku stanicu.

Mani se Bečkog valcera
uloge Bečkog kelnera pravi detlić Pera,
zaigraj kolo preko naše oranice
bez priče brate posej malo pšenice.

Nemoj u svetski hor,pusti dirigente visine
pa će valjda i nama sunce da sine
jer care kad mahne palicom dirigent iz Vašingtona
zaboravi se otadžbina,znam brate moraš globalno da misliš
a ne možeš ni jednu opštinu da očistiš.

Ali zato glasnici dele kutije bombona
kako car nosi rešenja spasonosna
lepo vam je sunce sa vaših prozora
bolje da ste zaključani sigurni ste od raznih faktora,
da vas ne zavede Elvis Prisli
njegova pesma da vam ne pomuti misli.

Cela nacija fudbal igra
trener zabrinut da nas ne zarazi loša sredina,
bolja je izolacija i zagrljaj karantina
učili ga treneri što ga vrte kao čigra.

E nema više ni Če Gevara
da glasno ruše ove zidove prevara
nego razvila se trula kukavičja gnezda
pa eto sad sad znamo kako je drvo zvezda.

Sad će najezda puževa golaća iz irske
opaki su,moraćemo svi pod maske,
opet će ceo svet u ćeliju
priznajem dugo nisam gledao ovakvu parodiju.

О РАЗЛИКАМА – Андреја Ђ. Врањеш



О  РАЗЛИКАМА

Различита залазе Сунца,
нема птице да једнако поје,
ништа егал у трајању није,
ни две туге исте, нигде не постоје.

Кад би Месец  добио небеског брата,
свака  ноћ би грешку своју крила,
ко што сликар крије слику ону,
која му се од ока одбила.
 
Они што не могу разлике да памте,
лепо и ружно радује их  исто,
цео  живот  у тугу обоје,
путеве им надгледа мефисто.                                                                 
Настави са читањем “О РАЗЛИКАМА – Андреја Ђ. Врањеш”

Пијанац – Кристијан Илиевски

То је био један момак,
који душу даје у ракији
и вину,
док му срце други скину.

Волео је да каже
Жене су волеле мене,
пијаног још више,
док се ја излевам са ракијом,
као да је у мени кише.

Али имао је проблема,
породичних,
у људима је налазио
још људи хаотичних

Дођу му оне године
када мора да остави пиће,
али он неће,
још тежи карактер је био,
а свима је по једну боцу
залио…

Ето га,
у старим креветом,
са флашом празном,
слуша смрт која га зове.

И на крају упокојио се,
са душом чистом
и Џорџом Торгудом
на срцу…

Lepota – Aleksa Stojčić

Kosa plava,
ona kao andjeo spava.
Oči nebo plave,
pravi put su mi pokazale.
Ovih dana sve mi je plavo,
da me usreći, njoj treba samo malo.

Pogled oštar kao mač,
neprijatelje lako tera u plač.
Njime me osvaja,
i nebo sa zemljom spaja,
takvoj lepoti nikada nema kraja.

Dani i noći,
bez nje mi ne mogu proći,
znam da sa njom uvek će ljubav doći.

Zbog nje bi mnogi rezali vene,
ali to nije bitno jer je ona pored mene.
Svi oni ,,jaki kao stene’’,
sumnjam da bi se iko usudio na nju da krene.
Zbog nje ili mene, to bitno nije,
od oboje, svako bi trebao da se krije.

Slatka kao med,
oko sebe sve dovede u red.
Precizna i tačna, nikada mračna.
Veličanstvena kao andjelov let,
nežna kao cvet,
za tebe bih osvojio ceo svet.

Настави са читањем “Lepota – Aleksa Stojčić”

Породица – Илијевски Кристијан

Бориш се као црни витез,
за оно што волиш
за оно што тебе чека
да дођеш,
да се њима вратиш.

Али ти си тамо,
у тамама шуме,
чуваш себе и остале,
страх те да не изгубиш све.

Страха нимало немаш,
али жеља ти је да све што
волиш буде око тебе.

Гледаш горе у небесима,
мислиш о твојима,
о њој,
жени поносној,
што ти чува кућу
и децу подиже.

Настави са читањем “Породица – Илијевски Кристијан”

Једина моја – Кристијан Илиевски

Не знам шта рећи а не заплакати,
када је погледнем у те очи црне
које те гађају као гром
та коса црна која ме води ка њој,
некако ми фали да је погалим,
да јој душу помазим,
а те очи да љубим
док мене нема.

То име,као да јој га је Бог
сами дао,
брижна је и добра,
а кад је уљутиш права кобра.

То лепо лице које сија осмехом златним,
сањам је сваке ноћи,
кад ће она код мене у загрљају доћи,
волим је више од свега,
чак и од овог света и живота.

Богдана,
мило моје,
надам се да те видим
и да те никад не испустим.