Daljina – Aleksa Stojčič

Otišla si,
ali ja u srcu te nosim,
nadam se i ti mene,
otrova tvoga pune su mi vene.

Istanbul, Turksa,
po dijagonali od Kurska.
Ta daljina meni tako mrska,
nepopravljivo drska,
ali naša ljubav ima da je smrska.

Znam da vratićeš se brzo,
ali kao Napoleon u Rusiji, srce mi se  smrzlo.
Duša mi je usamljena,
jede je tama,
postaje crna k’o vrana,
uskoro tamno perje gavrana.

7 teških dana,
7 dubokih rana,
7 uplakanih noći,
7 ,,Da li ću moći?’’,
7 koje je Bog imao,
7 zbog kojih sam te ja nemao,
7 zbog kojih sam ja pao.

Настави са читањем “Daljina – Aleksa Stojčič”

34 ПУТА ПРОЧИТАНО

ДРУГОВИ – Андреја Ђ. Врањеш

МОЈИ ДРУГОВИ

Иза њих је стајала лепота,
као Бајкал душа дубоких,
знали су да збуне време.

Обични а другачији,
све се лепо у њим срело,
све се ружно њима смело,
занесени веровали,
именима радовали,
од истине оболели,
умирали а волели,
из радости истерани,
у бездушју снове снили,
на сликама тужни били.

18 ПУТА ПРОЧИТАНО