Ideal-Aleksa Stojčić

Oči boje tamnog kestena,

vatren pogled samog pakla.

Usne slatke kao med,

poljubac kao otrov paralizuje mi telo.

 

Kosa meka kao svila,

njen dodir, meni lek.

Stav veličanstven poput grčke boginje.

Lepota dostojna same princeze.

 

 

Samo jedan pogled bio je dovoljan.

Znao sam da je to ona, ona iz mojih snova,

zapisana u mojoj sudbini zlatnim slovima.

 

Cuvacu je zauvek, moju Veneru.

Zivot mi je bez nje samo bezdan okrutna.

Spoznao sam ljubav u toj prelepoj dusi.

25 ПУТА ПРОЧИТАНО

Lek – Aleksa Stojčič

Budi uvek nasmejana,
prelepo lice, suncem obasjana.
Čvrsta kao brana,
nikada i nikome hrana.

Juri svoj cilj,
produži fitilj.
Tolerantan ne znači slab,
učini to sreće zarad.

Radi ono što voliš,
nemoj nikoga da moliš.
Nije na odmet malo da se pohvališ,
zavidnima,
lažljivcima  providnima,
dok uspehe praviš,
ti njima polja mržnje, rekom ljubomore plaviš.
Ili pak, radi samo u tišini,
jer si za njih na nedostižnoj visini.
Neka uspeh pravi buku,
i njima veliku muku.

Настави са читањем “Lek – Aleksa Stojčič”

47 ПУТА ПРОЧИТАНО

Iznenađenje – Aleksa Stojčič

Došla je neočeivano,
iznenađenje tako fino.
Nadao se nisam,
da ću ovako brzo biti motivisan,
da njoj pesmu pišem,
suze radosnice sa lica brišem.

Nosi neke ruske gene,
ledena krv teče joj kroz vene.
Ali taj led nije oštar,
on je nežan, topao,
svakom bi se dopao.

Ovo prijateljstvo na daljinu,
može ići samo u visinu.
Osećam da nema greške,
zbog nje išao bi do zapada peške.
Ona je na strani gde sunce zalazi,
ali samo zbog nje na mojoj izlazi.

Ona je mnogo draga, baš mila,
nežna kao svila,
snažna kao zmaj,
njenim vrlinama ne dolazi kraj.

Настави са читањем “Iznenađenje – Aleksa Stojčič”

23 ПУТА ПРОЧИТАНО

Daljina – Aleksa Stojčič

Otišla si,
ali ja u srcu te nosim,
nadam se i ti mene,
otrova tvoga pune su mi vene.

Istanbul, Turksa,
po dijagonali od Kurska.
Ta daljina meni tako mrska,
nepopravljivo drska,
ali naša ljubav ima da je smrska.

Znam da vratićeš se brzo,
ali kao Napoleon u Rusiji, srce mi se  smrzlo.
Duša mi je usamljena,
jede je tama,
postaje crna k’o vrana,
uskoro tamno perje gavrana.

7 teških dana,
7 dubokih rana,
7 uplakanih noći,
7 ,,Da li ću moći?’’,
7 koje je Bog imao,
7 zbog kojih sam te ja nemao,
7 zbog kojih sam ja pao.

Настави са читањем “Daljina – Aleksa Stojčič”

34 ПУТА ПРОЧИТАНО

Lepota – Aleksa Stojčić

Kosa plava,
ona kao andjeo spava.
Oči nebo plave,
pravi put su mi pokazale.
Ovih dana sve mi je plavo,
da me usreći, njoj treba samo malo.

Pogled oštar kao mač,
neprijatelje lako tera u plač.
Njime me osvaja,
i nebo sa zemljom spaja,
takvoj lepoti nikada nema kraja.

Dani i noći,
bez nje mi ne mogu proći,
znam da sa njom uvek će ljubav doći.

Zbog nje bi mnogi rezali vene,
ali to nije bitno jer je ona pored mene.
Svi oni ,,jaki kao stene’’,
sumnjam da bi se iko usudio na nju da krene.
Zbog nje ili mene, to bitno nije,
od oboje, svako bi trebao da se krije.

Slatka kao med,
oko sebe sve dovede u red.
Precizna i tačna, nikada mračna.
Veličanstvena kao andjelov let,
nežna kao cvet,
za tebe bih osvojio ceo svet.

Настави са читањем “Lepota – Aleksa Stojčić”

49 ПУТА ПРОЧИТАНО

Sparta – Aleksa Stojčić

Na jugu Peloponeza,
bio je grad od koga je podilazila jeza.
Dolina Eurote,
dorsko pleme došlo je dotle,
oformilo Spartu,
i zauvek promenilo geografsku kartu.

Bio je to početak velike slave,
cena joj je bila najveća,
padale su glave.

Oružje od gvožđa,
krv boje crnog grožđa,
doneli su novu eru,
u aristokratiji počeli da se deru.

Bila su to vremena teška,
iz naše perspektive velika greška,
ti njihovi običaji i mere,
naš um to ne bi mogao da razbere.

Bacali su bolesne,
fizički neispravne,
na rođenju,
tako su se bližili otkrovenju,
stvarali super ratnike,
moćnije nego komšije sa Atike.

Trening od detinjstva ranog,
odmah ukus života gorkog,
sa 6 godina vidi malog,
već guta prašine talog,
od surovog treninga,
to je neka mera benigna.
Kako je rastao,
muškarac, ratnik, vođa je postao,
za završni zadatak vuka je zaklao.

Настави са читањем “Sparta – Aleksa Stojčić”

38 ПУТА ПРОЧИТАНО