УМИРЕ ЖИВОТ – Милосав Ђукић Ђука


УМИРЕ ЖИВОТ

Небески јахачи данас се клањају
Васкршњем јутру, небеском сјају
Ројеви пчела воде ме далеко
Тишина туче све мердијане
Знам да те ране још увек боле
Молим те, помози да живот не стане

Склопила недра своја земља јунака
Потоци плача теку
У препуну суза замагљену реку
Над Сеном и Невом
Небески јахачи лете
Умире живот пун туге и сете

Колика туга, да ли ти око види
Саткане жеље свега што живи
Ускоро крећем Титаник да видим
Зову ме планински предели сиви
Док ветар покреће таласе, мора
Нечујно свиће Васкршња зора

Настави са читањем “УМИРЕ ЖИВОТ – Милосав Ђукић Ђука”

72 ПУТА ПРОЧИТАНО