Iznenađenje – Aleksa Stojčič

Došla je neočeivano,
iznenađenje tako fino.
Nadao se nisam,
da ću ovako brzo biti motivisan,
da njoj pesmu pišem,
suze radosnice sa lica brišem.

Nosi neke ruske gene,
ledena krv teče joj kroz vene.
Ali taj led nije oštar,
on je nežan, topao,
svakom bi se dopao.

Ovo prijateljstvo na daljinu,
može ići samo u visinu.
Osećam da nema greške,
zbog nje išao bi do zapada peške.
Ona je na strani gde sunce zalazi,
ali samo zbog nje na mojoj izlazi.

Ona je mnogo draga, baš mila,
nežna kao svila,
snažna kao zmaj,
njenim vrlinama ne dolazi kraj.

Настави са читањем “Iznenađenje – Aleksa Stojčič”

23 ПУТА ПРОЧИТАНО