МОЈОЈ НАЈВЕЋОЈ ЉУБАВИ – Даница Димитријевић Петровић

 

МОЈОЈ НАЈВЕЋОЈ ЉУБАВИ

Псст месече не шапући
Водо не жубори
Нек мој драги спава
У спокојном сну.
Нек не брине и не пати
Иако нисам ту.
Нека сања снове лепе
Као мало безбрижно дете.
Шапни му месече нежне речи
Покриј га делом неба
Нек осети љубав која му треба.

Настави са читањем “МОЈОЈ НАЈВЕЋОЈ ЉУБАВИ – Даница Димитријевић Петровић”

291 ПУТА ПРОЧИТАНО

Песничка сусретања под липом – ДОН ЖОН КУЛА 19. 6.2020. у 19:00

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ организовало је 19. 6.2020. године у 19:00 сати у летњој башти ресторана ДОН ЖОН КУЛА (стари ФАМ-ов ресторан) традиционална ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА – поетско-музички програм. Своју поезију говорили су чланови удружења и њихови гости: Љубодраг Обрадовић, Мирослав Живановић, Драгојло Јовић, Живојин Манојловић, Драгиша Павловић Расински, Даница Рајковић, Мирослава Смиљанић, Олга Раденковић, Градимир Карајовић, Живота Трифуновић, Живојин Манојловић, Снежана Поповић, Даница Димитријевић Петровић, Бата Костадинов (говорио афоризме), Стефан Кнежевић и Саша Милетић, који је био и водитељ и уредник програма. У музичком делу програма наступили су вокални солисти Мирослав Мића Живановић и Радмила Бајић уз пратњу оркестра Душана Дуце Пејчића. Било је то још једно у низу песничких сусретања, овога пута у сенци липе, у летњој башти ДОН ЖОН КУЛЕ (стари ФАМ-ов ресторан). Први видео је снимио Салвиша Паунковић, други (исти, из друге позиције) Љубодраг Обрадовић, а фотографије су фотоапаратом Canon EOS 77D забележили Љубодраг Обрадовић и Градимир Карајовић.
Одмах на почетку песма ЛИПА . Осетите њен мирис који симболизује овај тренутак. Уживајте !

 

ЛИПА

Под мојим прозором мирише липа…
Том мирису увек се веселим.
Давна је прошлост, маштом кад скитах,
сад оне праве мирисе желим.

Под мојим прозором и године лете…
Прoлeте живот на кобили бесној.
Ови мириси увек ме подсете,
на оно што у животу беше лепо.

Тај филм увек радо гледам…
А лоше у црну рупу склањам.
Зато увек под липу седам,
да опет, као некад сањам.

Мирише липа, мириси маме…
Оно што ми смета, у поноре бацам.
Да само лепота у срцу остане,
у давну прошлост радо се враћам.

Под прозором мирише липа…
У ноћи певају славуји.
И док месец свет сребром обасипа,
опет крв мојим жилама струји.

Под мојим прозором мирише липа…
Срце бије жаром новим.
Увек је лепо маштом кад се скита
и зато тај мирис липе волим.

Мирише липа… И све је лако и лепо,
док олуја кишом не потече.
Веровах некад у мирисе слепо,
сад знам: мириси су тренутак среће.

© Љубодраг Обрадовић

Настави са читањем “Песничка сусретања под липом – ДОН ЖОН КУЛА 19. 6.2020. у 19:00”

71 ПУТА ПРОЧИТАНО