EKSPERIMENT
Napiši novu pesmu,
Samo koji redak ili stih.
Ne mora biti predugačka
Ne mora biti prevelika
Neka bude taman tolika
Kolika ti treba,
Kolika ti treba,
Kolika ti treba.
(aplauz)
Добродошли!
EKSPERIMENT
Napiši novu pesmu,
Samo koji redak ili stih.
Ne mora biti predugačka
Ne mora biti prevelika
Neka bude taman tolika
Kolika ti treba,
Kolika ti treba,
Kolika ti treba.
(aplauz)
Osmehni se nevinom
Osmehni se ljutom
Osmehni se i ljudima što sede na klupi
Osmehni se prijatelju
Osmehni se ženi
Kad te stigne noćni umor, osmehni se sebi.
НЕПОЗНАТОЈ…
Једно поподне
били смо заједно.
Историја тог поподнева
је случајна, као и живот
и све што доноси.
Испит… сам у холу…
дим и остало.
Ипак, самоћа је испарила
са димом, кроз отворени прозор,
чим сам спазио трему,
на лицу девојке до мене.
Смешећи се,
почео сам да је тешим,
ја, највећи тремарош.
И заборавио сам све о себи…
И предстојећи испит
и велике планове…
Заборавио сам све,
осим ње.
То поподне,
које је личило на сан,
провели смо заједно.
Можда грешим, али мени је улица
била тако лепа и романтична.
И све куће, сви паркови и сви људи,
све то, што је промицало крај нас,
било је дивно, свеже, величанствено…
Киша је лила.
Ја сам газио
по барама, њу гледао…
А лишће је усред лета
под ноге слетало,
као да је хтело да каже,
да подсети, да слаже,
да је јесен, да ће зима,
да сам сам…
ДАНАС ПУЧЕ ЈЕДНА ЖИЦА
Данас пуче једна жица
На срцу ми рану створи
Кад о знању и знаности
Полу писмен проговори.
Па отровне стреле шаље
Тамо где ме тешко боли,
Да у корен мога стабла
Сипа отров што све гори.
Где баш мене нађу
Идиоти и кретени,
Ал` тешко ће зграду моћну
Да облате сутерени.
Бој се бије од рођења
Част и образ не дам ником,
Не могу ме ућутати
Педигреом нити виком.
Док из старог корена ми
Задња кап живота цури,
Издржаћу с` главом горе
Док лудачка глава негде
Не удари ил` пројури.
Igra strasti
U meni tinjaše mnogo težnji i beskrajno more čežnji…
I svi ti osećaji stremljenja behu tako jaki , snažni, neizbežni!
Učiniše da u nepovrat nestadoše dani oni bezbrižni,
priželjkujući i osluškujućii stalno, dolazak tvoj neizvesni.
Žudnja i strast, ta moćna energija koja me pokreće i okreće,
dovešće me možda jednoga dana, do velike radosti i sreće,
Tvrdim da iskrena i prava ljubav u tome sigurno uspeće.
Nema razloga da sumnjam, nema tu mesta za nešto treće!
Čudan je front na koji liči ta borba ljubavi, čula i odabira.
Gde svi su pobednici a opet svi poraženi gubitnici.
Igra zavođenja, strasti, moći i nemoći i veštih predigra.
Istrajte kao odani i verni saborci, ne budite ulovljeni lovci!
Neko te osvoji lepim mislima, neko čulnim mirisima, a neko pesmama svojim.
Ja ću te osvojiti okom vatrenim, pogledom snenim i pomalo detinjastim.
Slatko namučiću te, da čas hoću, a čas neću, ma zavrteću te kao prava čigra.
Zanosnim plesom nemirnog leptira, koji bi vazda samo da se igra.
Ponosni rode borbe te vode
ponosna rajo bilo je davno
ponosna zemljo znaš li sad gde smo
tvoji mladunci i tvoji hajduci
tvoji svatovi i davni ratovi
tuđi rovovi naši su grobovi
nestale staze godine gaze
tamne putanje naše su patnje
patnje pune bola, krvi i znoja
čemera i jada
al’ naša je zemlja ponosna do kraja!

СУСРЕТИ
Драгану Врањешу
Спајала нас камена лета,
испод камених зора,
Камену се враћали,
ко` морнар обали мора.
На светилишту каменом,
Камењани с каменом живе,
у камену камени они,
камене им њиве.
Овде кад боли камено боли,
и туга је камена,
све је овде камено,
до каменог времена.
© Андреја Ђ. Врањеш