Узрок,
моје несанице,
гужва постељу друге,
своје жене…
Разлог,
моје патње,
алузијма неспретно маше,
о љубави не говори…
Повод,
тричавих емоција,
усамљеност је моја,
а опора свакодневица његова….
Ништа ту не букти,
не дрхте тела,
не добују срца,
не гуше се поре у зноју,
не кључа крв,
не жеже ватра, ни бес…ни пожуда…
Међу нама,
је једно,
обично ништа…
Додири тела,
душу не помичу.
Миловање уснама,
пуко обележавање територије.
Обећава љубав,
а из ока лије безочне лажи….
Те чулне усне,
љубе,
журно и жељно,
али неверно.
Моје,
уседелице,
обнављају градиво…
Заводимо се,
без повода,
без жеље,
без наставка…
Љубиш ме,
љубим те,
али лажно…
Месец: јун 2020.
Lek – Aleksa Stojčič
Budi uvek nasmejana,
prelepo lice, suncem obasjana.
Čvrsta kao brana,
nikada i nikome hrana.
Juri svoj cilj,
produži fitilj.
Tolerantan ne znači slab,
učini to sreće zarad.
Radi ono što voliš,
nemoj nikoga da moliš.
Nije na odmet malo da se pohvališ,
zavidnima,
lažljivcima providnima,
dok uspehe praviš,
ti njima polja mržnje, rekom ljubomore plaviš.
Ili pak, radi samo u tišini,
jer si za njih na nedostižnoj visini.
Neka uspeh pravi buku,
i njima veliku muku.
IZVOR ŽIVE VODE-Miroslav Krnjeta
Bez tebe nema kiše
koje oranice hrane
bez tebe ništa ne diše,
trunu usevi letine
udaraju sušni dani,
bez tebe sve visi
na mrtvoj grani.
Svako zrno peska
kamen u reci
poljubila je svetlost
Božanska,
iz koje teče
nepresušni izvor.
Život koji kosmos
puni,
od blistavih zvezda
do zelenog žbuna
gde se igra kos,
u polju skakavac
potok koji traži pravac
pupoljak ranog proleća
traže kristalne kapi izvora
gde su polja večnog cveća.
Bez nebeskog bunara
sve je mrtva ledina
čovek je stena mahovina.
Voda života gasi
bol,gnev i patnju,
a pali lepote
radosti života,
otapa led
u srcu nosi ljubavi
buktinju.
Izvor žive vode
onaj koji jeste
koji poji sušne duše
to si ti sveti Gospode.
Sve pije vodu
sa dlana Gospodu
otapa led srca
bršljan otrova vene,
sadi cveće
u mračnu dušu šalje svica.
Bez Hristovog izvora
srce je pusto i trune,
osvetli Bože život
useli se u naša srca
i podari nam rajske vode,
pokaži put spasenja i očišćenja
da možemo srećni
do nebeskih stepenica.
Zaboravljam
Zaboravljam lik koji drag mi beše
Zaboravljam dan jer on kratak beše
Zaboravljam nju koja tuđa beše
Zaboravih sve, jer to samo san beše.
Iznenađenje – Aleksa Stojčič
Došla je neočeivano,
iznenađenje tako fino.
Nadao se nisam,
da ću ovako brzo biti motivisan,
da njoj pesmu pišem,
suze radosnice sa lica brišem.
Nosi neke ruske gene,
ledena krv teče joj kroz vene.
Ali taj led nije oštar,
on je nežan, topao,
svakom bi se dopao.
Ovo prijateljstvo na daljinu,
može ići samo u visinu.
Osećam da nema greške,
zbog nje išao bi do zapada peške.
Ona je na strani gde sunce zalazi,
ali samo zbog nje na mojoj izlazi.
Ona je mnogo draga, baš mila,
nežna kao svila,
snažna kao zmaj,
njenim vrlinama ne dolazi kraj.
МОЈОЈ НАЈВЕЋОЈ ЉУБАВИ – Даница Димитријевић Петровић
МОЈОЈ НАЈВЕЋОЈ ЉУБАВИ
Псст месече не шапући
Водо не жубори
Нек мој драги спава
У спокојном сну.
Нек не брине и не пати
Иако нисам ту.
Нека сања снове лепе
Као мало безбрижно дете.
Шапни му месече нежне речи
Покриј га делом неба
Нек осети љубав која му треба.
Настави са читањем “МОЈОЈ НАЈВЕЋОЈ ЉУБАВИ – Даница Димитријевић Петровић”
Песничка сусретања под липом – ДОН ЖОН КУЛА 19. 6.2020. у 19:00
Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ организовало је 19. 6.2020. године у 19:00 сати у летњој башти ресторана ДОН ЖОН КУЛА (стари ФАМ-ов ресторан) традиционална ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА – поетско-музички програм. Своју поезију говорили су чланови удружења и њихови гости: Љубодраг Обрадовић, Мирослав Живановић, Драгојло Јовић, Живојин Манојловић, Драгиша Павловић Расински, Даница Рајковић, Мирослава Смиљанић, Олга Раденковић, Градимир Карајовић, Живота Трифуновић, Живојин Манојловић, Снежана Поповић, Даница Димитријевић Петровић, Бата Костадинов (говорио афоризме), Стефан Кнежевић и Саша Милетић, који је био и водитељ и уредник програма. У музичком делу програма наступили су вокални солисти Мирослав Мића Живановић и Радмила Бајић уз пратњу оркестра Душана Дуце Пејчића. Било је то још једно у низу песничких сусретања, овога пута у сенци липе, у летњој башти ДОН ЖОН КУЛЕ (стари ФАМ-ов ресторан). Први видео је снимио Салвиша Паунковић, други (исти, из друге позиције) Љубодраг Обрадовић, а фотографије су фотоапаратом Canon EOS 77D забележили Љубодраг Обрадовић и Градимир Карајовић.
Одмах на почетку песма ЛИПА . Осетите њен мирис који симболизује овај тренутак. Уживајте !
ЛИПА
Под мојим прозором мирише липа…
Том мирису увек се веселим.
Давна је прошлост, маштом кад скитах,
сад оне праве мирисе желим.
Под мојим прозором и године лете…
Прoлeте живот на кобили бесној.
Ови мириси увек ме подсете,
на оно што у животу беше лепо.
Тај филм увек радо гледам…
А лоше у црну рупу склањам.
Зато увек под липу седам,
да опет, као некад сањам.
Мирише липа, мириси маме…
Оно што ми смета, у поноре бацам.
Да само лепота у срцу остане,
у давну прошлост радо се враћам.
Под прозором мирише липа…
У ноћи певају славуји.
И док месец свет сребром обасипа,
опет крв мојим жилама струји.
Под мојим прозором мирише липа…
Срце бије жаром новим.
Увек је лепо маштом кад се скита
и зато тај мирис липе волим.
Мирише липа… И све је лако и лепо,
док олуја кишом не потече.
Веровах некад у мирисе слепо,
сад знам: мириси су тренутак среће.
© Љубодраг Обрадовић
Настави са читањем “Песничка сусретања под липом – ДОН ЖОН КУЛА 19. 6.2020. у 19:00”
Daljina – Aleksa Stojčič
Otišla si,
ali ja u srcu te nosim,
nadam se i ti mene,
otrova tvoga pune su mi vene.
Istanbul, Turksa,
po dijagonali od Kurska.
Ta daljina meni tako mrska,
nepopravljivo drska,
ali naša ljubav ima da je smrska.
Znam da vratićeš se brzo,
ali kao Napoleon u Rusiji, srce mi se smrzlo.
Duša mi je usamljena,
jede je tama,
postaje crna k’o vrana,
uskoro tamno perje gavrana.
7 teških dana,
7 dubokih rana,
7 uplakanih noći,
7 ,,Da li ću moći?’’,
7 koje je Bog imao,
7 zbog kojih sam te ja nemao,
7 zbog kojih sam ja pao.
ДРУГОВИ – Андреја Ђ. Врањеш
МОЈИ ДРУГОВИ
Иза њих је стајала лепота,
као Бајкал душа дубоких,
знали су да збуне време.
Обични а другачији,
све се лепо у њим срело,
све се ружно њима смело,
занесени веровали,
именима радовали,
од истине оболели,
умирали а волели,
из радости истерани,
у бездушју снове снили,
на сликама тужни били.
Citati i izreke-Miroslav Krnjeta
Čim nestane pravila jedan za sve,svi za jednog,otadžbina je samo
obično ime. PETAR KOČIĆ
Budi radan i vredan član otadžbine,jednom rečju,budi ono što
treba da budeš-častan čovek. PETAR KOČIĆ
Otadžbina je njiva na kojoj se neprestano seje i žanje.
Mi žanjemo šta su sejali naši preci,a sejemo da imaju
šta žeti naši potomci. PETAR KOČIĆ
Bez otadžbine ne bismo imali predaka,a bez njihovih tekovina
ti bi isto onako ubog i bedan kao što su divljaci. PETAR KOČIĆ
Sumnja je klica i koren poraza.Ali ako sumnju hranimo nadom,
iz nje mora nići uspeh. LJILJANA HABJANOVIĆ ĐUROVIĆ
Nikada sebe ne upoređujem sa drugima.Ja sebe upoređujem
samo sa sobom.Ono što jesam sa onim što sam htela da budem.
Mislim da je jedina mera uspeha koliko smo se približili ostvarenju svoga
sna. LJILJANA HABJANOVIĆ ĐUROVIĆ
Onaj ko izgubi nadu,prihvata ono što mu se nudi.
A ko prihvati ono što mu se nudi,odriče se sopstvenog sna.
LJILJANA HABJANOVIĆ ĐUROVIĆ
Kukavičluk je najgori porok.
MIHAIL BULGAKOV
Činjenice su najtvrdoglavije stvari na svetu.
MIHAIL BULGAKOV
Shvati-jezikom možeš skriti istinu ali oči nikad.
MIHAIL BULGAKOV
A čarolija zna se,kad jednom započne,ništa je više
ne može zaustaviti. MIHAIL BULGAKOV
Poricati grešku-dvostruka je greška.
MONTESKJE
Gordost je štit budala.
MONTESKJE
Većina ljudi sposobnija je za velika dela nego
za dobročinstvo. MONTESKJE
Ko hoće da upravlja ljudima,ne treba da ih tera
ispred sebe već da ide za njima. MONTESKJE
Ono što je istina u jednom vremenu,u drugom
je zabluda. MONTESKJE
Prepiru se samo intelektualne nule.
OSKAR VAJLD
LJubiti znači nadmašiti samog sebe.
OSKAR VAJLD
Kad sam bio mlad ,verovao sam da je novac najvažnija
stvar u životu.Sad kad sam ostario-to znam.
OSKAR VAJLD
Pesimista je čovek koji od dva zla izabere oba.
OSKAR VAJLD
Čovek je najmanje svoj kada govori o sebi.
dajte mu masku i reći će vam istinu.
OSKAR VAJLD
Gde je života tu je i nade.
ŽIL VERN
Sloboda je vredna plaćanja.
ŽIL VERN
Vozovi,kao vreme i plima,ne zaustavljaju se ni
za koga. ŽIL VERN
More je sve.ono pokriva sedam desetina zemljine
površine.Ono odiše čistoćom i zdravljem.Ono je
beskrajna pustinja,gde čovek nikad nije usamljen,
jer oseća da život ključa na sve strane.
ŽIL VERN
Nostalgiju sam izbacio iz upotrebe.Reč nostalgija
znači povratak bolu. DUŠKO TRIFUNOVIĆ
Jednom svetu jedan pesnik jedne vrste je sasvim dosta.
DUŠKO TRIFUNOVIĆ
Pokušavao sam biti kao ostali.Onda sam video
da mi nije potrebno.Biti kao drugi znači završiti
svoj posao. DUŠKO TRIFUNOVIĆ
Čim čovek počne da postoji,očito je da ga uskoro
neće biti.da će umreti. DUŠKO TRIFUNOVIĆ
Ja nisam oslobodioc.Oslobodioci ne postoje.
Narod sam sebe oslobađa. ERNESTO ČE GEVARA
Revolucija nije jabuka koja padne kada joj dođe vreme.
Ti si taj koji je treba naterati da padne. ERNESTO ČE GEVARA
Rizikujući da ispadnem smešan,dozvolite mi da kažem
da je pravi revolucionar vođen velikim osećanjem ljubavi.
Nemoguće je zamisliti iskrenog revolucionara kojem
nedostaje ova osobina. ERNESTO ČE GEVARA
Ako se treseš od muke na svaku nepravdu,
onda si moj drug. ERNESTO ČE GEVARA
Bolje je umreti stojeći,nego živeti na kolenima.
ERNESTO ČE GEVARA